Sećate se da sam pre nekoliko meseci na Instagram profilu Uz kafu ugostila predivnu devojku Mariju Ristić koja vodi profil Ples sa Hašimotom.

Znate da sam i sama imala veliki problem sa štitnom železdom.

O tome pisala i pričala pa želim da što se što više žena informiše o svim simptomima i prvenciji. Da im pre svega pružim podršku i ohrabrenje, jer je i nakon operacije moguće živeti zdravo, lepo i postati mama.

Zbog toga je Marija ponovo sa mnom online! Pretpostavljate – uskoro će i ona postati mama.

Ali neće biti baš obična mama. 🙂 Pročitajte intervju, videćete o čemu se radi.

Veliki pozdrav za sve čitaoce portala Uz Kafu. Moje ime je Marija, imam 30 godina, iz Vranja sam i stojim iza instragram stranice Ples sa Hašimotom.
Nekima na prvi pogled može delovati morbidno što sam za stranicu na kojoj pišem o jednoj autoimunoj bolesti, odabrala tako poetičan naziv. ☺ Međutim, ništa tu nije slučajno. Kada sam, pre godinu dana, počela sa realizacijom ovog projekta, na umu mi je bilo da kroz svoja iskustva pružim podršku svim ženama koje su se sa Hašimotom susrele, bilo u skorijem periodu, bilo da se sa njim druže dugi niz godina. Pružanje podrške mi nikako nije išlo uz neki naziv kao što je „borba“ koji se često koristi kada se opisuje nečije iskustvo sa nekom bolešću. Bio mi je potreban naziv koji će oslikavati sklad, ritmičnost, razumevanje onoga sa čime imamo posla: ples je za mene odraz svega toga, pa otud i takav naziv.

Možda se pitate, zašto sklad i razumevanje?

Upravo zbog toga što je Hašimoto autoimuno stanje. Odnosno, odnosi se na poremećaj rada našeg sopstvenog imunog sistema koji umesto da nas štiti, iz nekog određenog razloga pravi grešku i napada tkivo naše štitne žlezde. Ako upotrebimo naziv „borba“, onda se borimo sami protiv sebe. Sopstvenom telu objavljujemo rat, što je ništa drugo nego samodestrukcija. S obzirom na to da verujem u veliku moć reči i to kako naš um reaguje na ono što mislimo i izgovaramo, smatram da je važno da razumemo da protiv našeg sopstvenog tela ne bi trebalo da se borimo, već da mu pružimo podršku i razumevanje kako bismo mu pomogli da zaceli.

To je filozofija na kojoj se zasniva ceo koncept na stranici Ples sa Hašimotom.

Svaki post, bio o naučnim činjenicama o funkcionisanju organizma, o razumevanju nastanka autoimunih oboljenja ili o načinu ishrane koja je blagotvorna za osobe koje imaju Hašimoto, napisan je kako bi motivisao žene da se bave svojim telom i duhom, da se interesuju za procese u njemu i da nikako ne prepuštaju slučaju svoje zdravlje. Da je moguće popraviti trenutno stanje uz zalaganje i rad na sebi i da nikada ne odustaju od toga.

 Kako si sada?

Hvala na pitanju, iznenađujuće sam dobro. S obzirom na trenutnu situaciju sa kovidom i na to što sam u drugom stanju, zaista se osećam prilično spokojno. Obično se kaže da su trudnice nervozne, da menjaju raspoloženja i da im emocije pršte na sve strane. Ja se osećam vrlo smireno. Sada sam već u sedmom mesecu trudnoće, tako da je pakao sa mučninama i povraćanjem davna prošlost i sada je onaj period kada maksimalno uživam, odmaram, pišem, čitam i šetam. Žao mi je što se ne družim više sa prijateljima i familijom, ali predostrožnost i očuvanje zdravlja su na prvom mestu jer nisam odgovorna samo za sebe, već i za dva života koja u meni rastu, tako da mi ništa od toga ne pada teško.

Kako si se osećala kada si saznala da ćeš postati mama? Da li je bilo straha, panike ili uzbuđenja?

Uh, bila sam srećna i zahvalna. Nije bilo nekog eksplozivnog osećaja, euforije, skakanja od sreće. A ni bilo koje vrste straha ili panike. Osetila sam potvrdu onoga u šta sam duboko verovala, a to je da ako budem svom telu pružila sve ono što mu je potrebno (od nutritivnih vrednosti, do osećaja mira) ono će mi vratiti tako što će mi verovati da je sve u redu i da je bezbedno da nosi i pomogne razvoju zdrave bebe.

Da li si u prvim mesecima imala posebnu terapiju, s obzirom na Hašimoto?

Ovo je jako važno pitanje i to ne samo za osobe koje već imaju problem sa štitnom žlezdom, već za sve žene koje saznaju da su u drugom stanju. Zašto?
Hormoni štitne žlezde su jako važni za pravilan razvoj ploda.
Samim tim, u trudnoći je potreba za hormonima štitne žlezde veća nego što je to uobičajeno. Zbog toga je važno da kada žena sazna za trudnoću (imala probleme sa štitnom žlezdom ili ne) što pre proveri hormone štitne žlezde (TSH i fT4) i konsultuje sa endokrinologom oko toga da li bi bilo potrebno da se uvede ili poveća hormonska terapija koja će obezbediti potrebnu količinu hormona štitne žlezde za zdrav razvoj bebe.

Znajući ovo, prvo što sam uradila nakon što je test za trudnoću pokazao da sam u drugom stanju, dakle čak i pre pregleda ginekologa, uradila sam analize hormona i otišla kod svog endokrinologa da se konsultujem sa njom oko terapije.
Moja terapija do trudnoće je bila euthyrox 75mg i 100mg naizmenično, a od tog trenutka mi je endokrinolog promenila terapiju na dva dana 100mg, treći dan 75mg i tako u krug. Kontrole hormona radim na svakih mesec dana i u kontaktu sam sa njom kako bi eventualno izvršila još neku korekciju, ali za sada nije bilo potrebe za tim.

Šta su sve doktori preduzeli kao preventivu i obavezne preglede?

Što se tiče štitne žlezde, kao što sam rekla, to su kontrole hormona na svakih mesec dana. Što se tiče ginekologa, takođe kontrole putem ultrazvuka na svakih mesec dana, kao i analize krvi, saveti u vezi sa ishranom, vitaminima i dovoljno odmora u toku dana. Moram da napomenem da sam ja saznala za trudnoću neposredno pre nego što je objavljeno vanredno stanje u martu, tako da sam jako zahvalna svojim lekarima što su bili dostupni i što se ni u jednom trenutku nisam osetila ugroženom kao trudnica kada je zdravstvena nega u pitanju. Iako ništa nije radilo uobičajno, ja kao trudnica nisam bila uskraćena ni jednog pregleda i saveta.

Šta ti preduzimaš kako bi se osećala bolje i bezbrižnije tokom trudnoće?

Svakog dana slušam svoje telo. Osluškujem njegove potrebe i upravljam se prema tome. To se odnosi i na zdravu hranu i na ostale psiho-fizičke potrebe. Prva tri meseca trudnoće za mene su značila duplo vanredno stanje, što zbog virusa, što zbog mučnina. Tada sam uglavnom ležala, odmarala i jela uzak krug namirnica koje sam mogla da okusim. Kada je ta faza prošla, polako sam počela da uvodim jednu po jednu namirnicu koju sam ranije obožavala (jaja, meso, voće…) i da pratim kako moj organizam reaguje na njih. Uvela sam svakodnevne šetnje. U početku su to bile vrlo kratke relacije, a onda sam već mogla da šetam duže i to mi jako prija. Pored toga, često meditiram, što mi donosi mir i izuzetan užitak. Nekada su to vođene meditacije koje slušam, nekada je samo sedenje na klupi u parku u tišini i duboko disanje.

Puno čitam, puno pišem i radim na sebi prateći metode stručnjaka iz oblasti zdravlja, psihologije i ličnog razvoja kao što su: Marisa Peer, Brooke Castillo, dr Mark Hyman i dr Izabella Wentz.

Kakva su bila tvoja osećanja i očekivanja pre nego što si zatrudnela? S obzirom na to da imaš Hašimoto, možda si brinula da li je trudnoća moguća, i ako jeste, kako ćeš je podneti…

Kada mi je, 2018. godine ustanovljena teška hipotireoza sa Hašimotom (sam Hašimoto imam od 2013.) i kada su bili jako izraženi simptomi u vidu konstantnog umora, rupa u sećanju, napada panike, rapidnog gojenja, trnjenja u stopalima – bila sam svesna da je i moj reproduktivni sistem u velikoj opasnosti. Pored toga što sam pretpostavljala da moj organizam u takvom stanju ne bi mogao da iznese trudnoću, znala sam da ja sa tolikim nivoom umora i zaboravnošću ne bih mogla da budem majka kakva sam želela da budem. Moja želja da se ostvarim kao majka, bila je najveći razlog zbog koga sam odlučila da počnem da istražujem šta bi sve moglo da mi pomogne da se osećam bolje i da popravim stanje svog organizma. Tako sam došla do informacija, a zatim i istraživanja na temu povezanosti ishrane i autoimunih oboljenja, odnosno uticaja glutena na razvoj antitela koja napadaju tkivo štitne žlezde. Osim same ishrane, shvatila sam da i mentalno stanje, odnosno nivo stresa jako utiče na imuni i endokrini sistem. Pa sam počela da radim i na tome da se mentalno osećam bolje.

Uticaj stresa na razvoj hipotireoze i Hašimota, potvrdilo mi je i to što sam u periodu kada sam dobila najgore rezultate bila pod velikim stresom i pretrpela velike promene u svom životu. 

Tako je počeo moj put ka tome da poboljšam svoje opšte stanje i da smanjim antitela. Da sam tada u tom stanju pokušavala da zatrudnim, zatrpana svim zdravstvenim problemima i vrlo anksiozna, kada nisam apsolutno bila povezana sa svojim telom i nisam ga razumela, verujem da bi ta anksioznost samo rasla i verovatno bih bila pod konstantnim stresom. Međutim, shvatajući kako um i telo funkcionišu u skladu i da je važno da prvo povratim taj sklad, znala sam da je prvenstveno to moj cilj, a tek onda rad na tome da se moj verenik i ja ostvarimo kao roditelji.

Onog momenta, u januaru ove godine, kada su analize pokazale da su antitela spala u okvire dozvoljenog, znala sam da su moj organizam i um spremni za naredni korak.

Ali nije samo taj rezultat na papiru bio moje zeleno svetlo, već celokupan osećaj koji sam imala u telu. Gotovo svi simptomi koje sam imala su nestali, nisam osećala konstanti umor, memorija mi se vratila, napade panike nisam osetila više od pola godine, a moja ženstvenost  i vera u reproduktivni sistem su ponovo bili na visokom nivou.

Ono što se još promenilo kod mene u tom periodu od dve godine jeste da sam naučila da ne postoji samo jedno rešenje i da odustajanje i stresiranje nisu opcije. Bila sam spremna da pokušamo potpuno prirodno da dobijemo dete, ali nisam isključivala i druge dostupne solucije u vidu potpomognute oplodnje i sve ostalo što bismo mogli dalje da preduzmemo.

U svemu tome smatram da je jako važno da se partneri međusobno podržavaju. Ja sam neizmerno zahvalna što me je život naveo na isti put sa mojim verenikom, koji mi je celim putem bio velika podrška i vetar u leđa. Ljubav i ta energija koju delimo je nadvladala sve sumnje i strahove koji se u nekim trenucima javljale.

Da li si povremeno zabrinuta, jer ne znaš kako će se “ponašati” tvoji hormoni nakon porođaja?

Pitam ovo, jer sam ja tokom trudnoće pomišljala šta će biti sa mojim telom kada se porodim. Da li će terapija biti odgovarajuća, da li ću se osećati dobro. Slušala sam priče o “podivljalim” hormonima nakon porođaja pa nisam znala kako će se moji ponašati. Međutim, sve je bilo u redu. Unapred ti kažem da se opustiš, ali će ženama značiti da napišeš nešto o svoijm razmišljanjima i iskustvu.

Mislim da se strah u velikoj meri javlja iz neznanja i nepoverenja. U ovom kontekstu  bi strah značio da nemam poverenja u svoje telo. A to je danas daleko iza mene. Baš mi ni jednom nije palo na pamet da se brinem kako će se ponašati moji hormoni nakon porođaja. Ono što znam jeste da je važno da ih kontrolišem i da će se terapija korigovati ako to bude potrebno. Takođe, znam da ukoliko mi se bude javila oscilacija u raspoloženju i emocijama, imam i znam kome ću da se obratim. Naučila sam da osluškujem potrebe i signale svog bića i da ih nikako ne ignorišem, tako da ako bude bilo potrebe reagovaću blagovremeno.

Brinuti unapred o bilo čemu nije ništa drugo nego stvaranje različitih scenarija u našem umu od kojih ni jedan ne mora da se ostvari.

A naš organizam ne pravi razliku između onoga što se događa u realnom vremenu i onoga o čemu razmišljamo. Ako mislimo o nečemu što nam stvara stres, stres nam se događa zaista, iako je ta situacija izmišljena. Takvo iskustvo mi uopšte nije potrebno, bebe osećaju sve što i mi osećamo i smatram da je mnogo lepše da mislim o nekim lepim stvarima i pružim im mir i ljubav, umesto da ih opterećujem nerealnim strahovima.

Ako sam dobro razumela, čekaš blizance? Piši nešto o tome! Kakav je osećaj bio kada si saznala i kako izgleda očekivati dve bebe?

Tako je, čekamo blizance. Dečak i devojčica su u pitanju. Kao što sam pisala gore, mi smo bili spremni da pokušamo da ostanem u drugom stanju nakon dobrih rezultata koje sam uradila u januaru. Tada sam uradila i kompletan ginekološki pregled kako bismo bili sigurni da je sve u redu. Međutim, nisam zamišljala da će se baš odmah narednog meseca ostvariti naša velika želja. Još veće izenađenje sačekalo nas je kada smo otišli na prvi ginekološki pregled. Ginekolog je potvrdio ranu trudnoću, a onda nas je pitao da li u familiji imamo blizance. Ne umem da objasnim emocije koje sam tada osetila. Uzbuđenje, sreća, jeza, blagostanje, zahvalnost i ne znam šta se sve još javilo kod mene. Nakon što nam je na ekranu pokazao dva meška istopila sam se i ništa dalje nisam čula. Kada smo izašli iz ordinacije smejala sam se deset minuta od šoka. Stvarno nismo očekivali da ćemo imati dve bebe. Iako imamo u familiji blizance, nikad nisam razmišljala o tome da ću ih ja imati. Ali eto, moje telo mi toliko veruje da mi je podarilo dve bebe u isto vreme.

Što se tiče toga kako izgleda očekivati dve bebe, moram da priznam da se mozak vrlo brzo navikne na novu informaciju.

Ne znam za druge, ali ja sam često ranije zamišljala kako će biti kada budem imala bebu. Kada nam je na drugoj kontroli ginekolog definitivno potvrdio da su u pitanju dvojajčani blizanci, odmah sam počela da razmišljam o tome kako se organizovati sa dve bebe. Od organizacije pomoći, obezbeđivanja svega što će mi biti potrebno za njih dvoje, kupovine kolica i ostale opreme za blizance, edukacije o dojenju blizanaca, čitanje svega što savetnice za dojenje mogu da posavetuju o dojenju i tehnikama dojenja, tehnikama kupanja, umirivanja i svega onog slatkog o čemu unapred mogu da se informišem.

Pored svega toga, svesna sam da je svako dete posebno i da ću tek kada se budu rodili početi zaista da učim o njihovim temperamentima i potrebama koje će biti jedinstvene samo za njih. I iskreno se radujem danu kada ću ih upoznati. 

Šta još želiš da poručiš ženama koje imaju problem sa štitnom žlezdom, a planiraju da jednog dana postanu mame?

Često dobijam ovo pitanje, kao i to da podelim svoje iskustvo o konkretnim koracima kako ostvariti trudnoću obzirom na dijagnozu. Ono što mogu da kažem je da nema jedinstvene formule koja se može upotrebiti kako bi se ovo božansko stanje ostvarilo. Iz svega što sam napisala shvatate i sami da je reč o procesu, o ciklusu u toku kojeg maksimalno pratite svoje telo i svoj um i radite na tome da mu pomognete da se osećate bolje.

Sama trudnoća je vrlo komplikovan proces koji se u našem telu dešava i zavisi od mnogo faktora.

Ako se jave problemi važno je sa specijalistima proći kroz sve detaljne analize, ali je važno i da budemo svesne u kakvom se emocionalnom stanju nalazimo. Stres i uverenja koja nosimo iz ranijeg perioda o tome kako je npr. teško u današnje vreme ostati u drugom stanju, itekako utiču na to da li će i kada će naš organizam biti spreman da podrži nov život u sebi.

Sva iskustva i saveti koja delim na stranici „Ples sa Hashimotom“, a povezana su sa tim da se poboljša opšte stanje organizma, povezana su i sa samim začećem.

Da bih se osećala bolje meni je pomoglo to što sam promenila navike u ishrani, odnosno što sam izacila gluten, mlečne proizvode i u velikoj meri industrijsku hranu i industrijske prerađevine. Kada sam na stranici počela da pišem o tome javljale su mi se mnoge žene koje su želele da učine takvu promenu, ali su smatrale da je teško, skupo i nisu verovale da će uspeti. Iz tog razloga sam napisala i priručnik pod nazivom Kako sam promenila ishranu i olakšala život sa Hašimotom koji je u prodaji, a u kome sam opisala sva saznanja koje su mi pomogle da shvatim koliko veliku ulogu ishrana igra u zdravlju, ali i sve metode i tehnike koje su mi pomogle da promenim navike povezane sa ishranom koje učimo od rođenja i koje su povezane sa svim socijalnim aktivnostima, što dodatno otežava da se promena dogodi.

Moja posebna poruka svim ženama glasi:

„Šaljem vam pregršt energije i podrške. Iskažite svoje emocije uvek i nikada ih ne držite u sebi. Ako ste tužne – tugujte, kada vam se plače – isplačite se, ali onda kada na red dođe da se smejete – učinite to iz srca i iz sve snage. Dopustite radosti da uđe u vaš život i ne propustite ni jedan razlog da se veselite životu. Slušajte svoje telo, negujte svoju ženstvenost i senzualnost i volite svaki delić svoga bića. Neka se vaše telo oseti voljenim iznutra, tako će vam verovati i pružiće vam onoliku podršku koliku i vi njemu dajete.“