Skola slikanja i crtanja - psihodrama - art terapija

Tanja je moja drugarica na koju sam ponosna. Ima tri divne ćerke i dobrog supruga. Ona je žena koja ne prestaje da uči i da upoznaje sebe. Srele smo se kada je učila veb dizajn i WordPress, inače je diplomirani grafički dizajner.
Naše druženje nastavilo se na radionicama psihodrame, jer je, verovali ili ne, Tanja savetnica psihodrame i art terapije.
Ona stiže sve i voli sve što radi. Sigurna sam u to, zato što je pre izvesnog vremena napravila totalni preokret u svom životu. Otišla je iz velike firme i ušla u svoj Artelje – umetnički atelje gde organizuje školu crtanja i slikanja za odrasle i za decu, radionice psihodrame i art terapije i svega što je u vezi sa umetnošću, negovanjem duše i otkrivanjem talenta.

Kada smo razgovarale o tome da objavim tekst o Arteljeu, dala je odgovore na pitanja o školi slikanja i crtanja za odrasle. Značiće svima koji žele da otkriju nešto novo u sebi.

Zatim mi je predložila da utisak jedne njene učenice stavim na kraj teksta.

Međutim, ja je neću poslušati. Sa zadovoljstvom ću vam prvo preneti šta drugi kažu o Tanji, a zatim šta ona kaže o svojoj školi slikanja.

Na kraju vi možete pitati šta god vas zanima o slikanju, crtanju, psihodrami, art terapiji. A dok čitate, pogledajte radove polaznica Arteljea. Pred vama su prava umetnička dela, uverićete se.

“Sreda je već nekoliko meseci jedan od mojih omiljenih dana u nedelji. Tada odlazim na crtanje kod Tanje. Sredom se u Arteljeu opuštam, smejem, uživam, jer crtam i ispunjavam jedan svoj davno započeti san.
Da volim da crtam, to je oduvek tako, ipak Tanja je moju uspavanu ljubav probudila i otkrila mi toliko novih tehnika crtanja. Iako često skeptik, prihvatila sam da se oprobam u svakoj od njih. Dok povlačim poteze na papiru, prenosim i svoju misao, emocije i ostavljam tu deo sebe, pa tako i

‘treniram’ da se promenim na bolje. Otkrivam ono što ponekada i ne želim da vidim kod sebe, nešto čega se i postidim. Ali, zato je umetnost tu kao moja savršena terapija i psiho balans.”
Jelena Šikuljak Petrović

Koje tehnike slikanja se uče na vašim časovima?

Tokom jedne sezone, koja traje od septembra do juna sledeće godine, prođemo većinu tehnika. Uglavnom počinjemo olovkom, učimo da postavimo mrtvu prirodu, da kompozicija bude stabilna, da “diše”. Učimo da senčimo i šrafiramo, a najviše se bavimo samom linijom.
Zatim prelazimo na suvi i uljani pastel koji pričaju potpuno drugačiju priču – tu pršti boja, sve se pretvara u energiju…
Akrilnim bojama radimo na platnu, inspiracija su nam dela velikih umetnika kao i postavke koje ponudim polaznicima. Kroz rad, pratim energiju grupe pa se često unapred dogovorimo čime ćemo se baviti sledećeg časa. Tako smo spontano prošli kroz grafičku tehniku – linorez, što je polaznice veoma obradovalo. To je tehnika koja nije zahtevna, a mnogo daje. Ne znate unapred šte ćete tačno dobiti pa je i faktor iznenađenja značajan.
Od ostalih tehnika veliku pažnju posvećujemo radu sa tušem i perom, temperama, akvarel bojama, kolaž tehnikama kao i vajanju glinamolom. Obilazimo muzeje i galerije jer su to mesta na kojima pronalazimo dovoljno inspiracije.

32407158 355304438209244 5939244685745717248 n

33921621 361302084276146 8583593150096867328 o

32235296 355304471542574 55688017678958592 o

36379584 379057472500607 2986579348351352832 n

41674983 434993253573695 2293140347083030528 n

41585091 434993583573662 2245372360767045632 n

41682253 434993563573664 931721287179436032 n

43635908 444267675979586 6188350993617387520 n

36442688 379055765834111 2982791041167392768 o

41925119 437110600028627 580895598094319616 n

Kako izgleda jedan čas? Da li ljudi slikaju ono što žele ili daješ temu koju prate?

Svaki čas prati određena tema i određena tehnika.
Ne leže svima iste tehnike pa se dešava da se polaznice u početku prilično bore sa određenom vrstom alata. Upravo te borbe su važne, tu one pobede sebe jer izlaze iz one famozne zone komfora i dobro poznatog i sigurnog. Isprobavaju nešto novo, brišu, okreću listove, svađaju se sa četkicom i onda, posle nekog vremena iz njih samo izađe čista umetnost. Probiju sve barijere i na kraju časa budu ispunjene i ponosne na ono što su uradile.
A tada je moja sreća udvostručena jer sam ponosna i na njih i na njihov rad. To je osećaj koji prožima, i jedini motiv koji me vuče napred u ovom poslu.

Šta je art terapija, kome je namenjena i kome pomaže?

Art terapija je pomoćna ruka u psihoterapeutskom radu.
Ona kao svoje osnovne tehnike koristi umetnost – slikanje, crtanje, vajanje… Art terapija ima za cilj osnaživanje kapaciteta individue, buđenje spontanosti i kreativnosti, lični razvoj i ostvarenje blagostanja pojedinca a veoma se uspešno primenjuje u korektivnom terapijskom radu, podršci i psihoterapiji traumatizovanih osoba.
Na art terapeutske radionice dobrodošli su svi koji žele da istraže svoje snage i kapacitete, da upoznaju svoje neotkrivene potencijale, da reše svoje svakodnevne dileme i probleme, da donesu važne životne odluke, da se suoče sa svojim, ali i tuđim teškoćama psihičke prirode. Tu talenat nije bitan, bitna je snaga da osoba prepozna da joj je potrebna pomoć a umetnost korisitmo samo kao sredstvo.

Ljudi često imaju želju ili potrebu da slikaju, ali tvrde da ne umeju ili nisu talentovani, šta bi njima poručila?

Posle višegodišnjeg iskustva u radu sa odraslima i decom, mogu sa sigurnošću da kažem da ne postoji osoba koja ne može da nauči da crta i slika.
Čak i oni koji pružaju otpor u učenju crtanja konkretnih oblika, vrlo brzo se opuste u slikanju apstraktnog jer im samo stvaranje donosi opuštanje. A tom osećaju ne može da se odoli tek tako… Nažalost, naš školski sistem je vrlo stereotipan i zatvoren što se umetnosti tiče i već na nivou deteta od deset godina prepoznajem strah od loše povučene linije, pogrešnog poteza…
Taj strah blokira, ne dopušta da osećanja izađu i završe na papiru pa je sam proces opuštanja i stvaranja poverenja jako bitan. Čovek mora da stekne povrenje u papir i alat kojim radi, mora da veruje da ne postoji greška, da čak i kada pomisli da je pogrešio to može da bude odličan detalj koji će stvoriti nešto novo…

Opuštanje je ono čemu posvećujem dosta pažnje. Polaznice poštuju jedna drugu, podržavaju one koji posustanu, pričaju priče koje nas nasmeju…
Atmosfera u ateljeu je prijatna, muzika lagana a kafa vruća…
Za početak dovoljno. 🙂