Ne tako davno, prolazila sam pored izloga izdavačke kuće Laguna kada mi je pažnju privukla knjiga crno-belih korica sa koje me je ozbiljnog pogleda posmatrala jedna od najpoznatijih i najuticajnijih fugura muzičke industrije današnjice: Dejvid Bouvi. Bila sam odušljevena i zaintrigirana. Od dana kada sam kao devojčica odgledala film Lavirint u kome on igra jednu od glavnih uloga, preko spotova i muzike koje je stvarao, čovek-ikona zvan Bouvi ne prestaje da me izneneđuje svojim umetničkim izrazom. Nisam mogla, a da ne odgovorim na sebi postavljena pitanja: kakava je biografija jedne takve osobe i kako je napisana. Reših da je pročitam.

Jednostavno naslovljena Bouvi: biografija, američki rokenrol novinar Mark Špic progovara o čoveku koji je uticao ne samo na njegov današnji muzički ukus već i na način života.  Na poleđini korica kritičari su se složili u jednoj stvari vezanoj za ovu knjigu: Najzad sveobuhvatna biografija jedne od najvećih muzičkih i kulturnih ikona dvadesetog veka. Ne mogu se složiti  u potpunosti sa njima samo iz razloga što mi druge biografije o Dejvidu Bouviju nisu pale pod ruku. Ali mogu podržati njihovu tezu da knjiga zaista obuhvata ceo život poznatog umetnika i uticaj koji je vršio na svoje savremenike.  Posebno bih istakla lepotu prevoda Dejana Cukića na naš jezik. Nisam skoro pročitala prevod koji se u potpunosti uklapa u duh našeg jezika.

Biografija ne sadrži samo puko pričanje o životu ličnosti o kojoj se pripoveda već i celokupno sagledanu tadašnju društvenu klimu, umetničke pravce koji su se rađali i umirali, što u muzičkoj što u likovnoj što u narativnoj sferi. Govori o usponima i padovima jedne figure, na početku običnog dečaka iz engleskog srednjeg društvenog sloja, koji je želeo da iskaže sebi svojstven umetnički izraz, da ukaže na to da nije običan, da je rođen za neke druge stvari. Koliko je različitih sfera svoje seksualnosti prošao traživši onu koja mu je najviše odgovarala. Koju je muziku slušao, kome se divio? Zanimljiva je informacija da je Engleska u ono vreme bila skoro opsednuta američkom muzičkom industrijom, a da ljudi tog drugog kontinenta nisu ni znali za izvođače iz Engleske. Autor često pravi paralele  između Bouvija i kultnih imena umetnosti. Epizoda o dolasku Oskara Vajlda na tlo Amerike je po meni jedna od najupečatljivijih. Na pitanje carinika da li ima nešto da prijavi čuveni engleski pisac odgovara: Ništa osim svoje genijalnosti. Mislim da je slična situacija bila i sa Bouvijem. Zanimljivo je i to kako se probijao, kakve je sve igre njegov menadžer igrao kako bi ga predstavio kao zvezdu koja na kraju i jeste postao. Iako je prošao različite situacije Bouvi nije zaboravio na svoju prvu i jedinu ljubav: umetnost. Do koje mere je radio kako bi njegovo delo bilo savršeno saznaćete ako pročitate redove ove biografije. Nećete je završiti utiskom da je u pitanju obična biografija poznate ličnosti. Shvatićete da ste upoznali čitave generacije ljudi koje su učinile da postoji muzika i moda kakvu danas poznajemo.

Redovi su prožeti osećanjem divljenja samog autora prema Bouviju. Naslutićete i blagu tugu zbog njegovog povlačenja iz sveta muzike, zbog biranja pozicije današnjeg čoveka iz senke, zbog godina koje su neumetno prošle i oduzele mu snagu i energiju koju je u sebi nosio. Shvatićete da je u suštini velika umetnička ikona u stvari samo čovek! :angel:

Bila je to atmosfera u kojoj će u Britaniji i

Americi odrastati svako dete uzrasta Dejvida Džounsa. Činilo se da

je prezasićenost svih čula postalo praksa. Za njegovu generaciju pop

je bio moćan melem. Pop je bio sve.