Ovu knjigu kupila sam na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, ali, i da nije bilo Sajma, sigurno bi se našla u mojoj biblioteci.

Ne poznajem osobu koja ne voli filmove kao što su: Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Profesionalac, Balkanski špijun, Sabirni centar, a da ne govorim tek o predstavi Radovan III. Verujem da mnogi od nas izgovaraju citate iz ovih filmova i predstave i uvek ih rado gledaju.

Za stvaralaštvo Dušana Kovačevića karakteristično je njegovo prepoznavanje i karikiranje naših mana, navika i predrasuda, tako da ga sa pravom porede sa Sterijom i Nušićem.

Verujem da je većina nas svesna problema našeg društva, ali čini mi se da je Dušan Kovačević jedan od retkih koji je uspeo da te društvene probleme predstavi na komičan način. Baš zbog tog njegovog talenta, do sada sam pročitala sve njegove drame, odgledala filmove i odlučila da odgledam sve njegove predstave koje se prikazuju u pozorišitima.

Knjiga Dvadeset srpskih podela u stvari je skup Kovačevićevih tekstova koje je godinama objavljivao u časopisu NIN s podnaslovom: „Zašto je teško, skoro nemoguće, ostvariti minimum nacionalnog interesa kad je reč o sudbini naroda i države”.

Ako odlučite da pročitate ovu knjigu, verujem da ćete nakon svake celine zastati i zapitati se: „Zašto u našem društvu vladaju takve zablude, slabosti i predrasude?“

Bilo bi lepo da baš oni, koji robuju predrasudama, pročitaju ovu knjigu, jer verujem da će se pronaći i da će se nasmejati ličnim manama, bez obzira na to kog su pola, odakle su i za koga navijaju.

Dvadeset srpskih podela ne morate čitati „u jednom dahu“. Možete, baš kao i ja, s vremena na vreme, uzeti knjigu, pročitati po jedan tekst i slatko se nasmejati situacijama i karakterima koje srećete svakog dana.

Priznajem da sam, čitajući istine o našim predrasudama, klimala glavom u znak odobravanja, i da me je neko video, verovatno bi pomislio da nešto nije u redu sa mnom, ne znajući da se, možda baš u tom trenutku, smejem nekoj njegovoj neosnovanoj predrasudi.

Dakle, ako ikada budete imali priliku da kupite ili pročitate skup ovih veoma poučnih tekstova, ne propustite je!

Završiću ovaj tekst lajt-motivom koj se ponavlja na kraju svakog poglavlja:

„Podele će nam, verovatno, doći glave i (ovo malo) preostale zemlje.

Kad bi, recimo, ova podela bila ‘tolerantnija’ – bez mržnje, gorčine, predinfarktnog besa, život bismo ‘trošili’ na praktičnije, korisnije i pametnije poslove, ako nam je (već) suđeno da se svađamo, sekiramo i, do bola, nerviramo.“