Kada pomislite na Francusku, uvek vam nekako misli odšetaju ka Parizu.

Pariz jeste najpoznatiji i najveći grad u kome umetnost i kultura čine osnovu svakodnevice, ali nije i jedini koji se svojom kulturnom reputacijom može pohvaliti.

Ako zalutate malo više ka jugozapadu i približite se Atlantskom okeanu naići ćete na grad u kome svaka ulica, zgrada, privatna kuća ili dvorište predstavljaju muzej na otvorenom. Osetićete miris sira i vina, zaseniće vas kaldrma i natpisi ulica sačuvanih još iz perioda srednjeg veka.

Jednostavno-ugledaćete Bordo.

Sedite u TGV i, za nekih 4 sata i šezdesetak eura, iz Pariza ćete stići u ovaj stari grad.

Bordo, grad u kome je neko vreme boravio i umro Francisko Goja, zaštićen je od strane UNESCO-a. Leži na obalama reke Garonne koja je nekada bila plovna i povezivala grad i okean. Reka je velika i mutna, jednom rečju- stara.

Ako prošetate kaldrmisanim uličicama osetićete dah stare Francuske i orijenta.

Veliki francuski prozori i terase, fasade sastavljene od zatamnjenog kamenja, uređeni travnjaci, mali trgovi prepuni orijenatlnih prodavnica i začina, stare crkve i katedrale. Osetićete se Francuzom ako dozvolite sebi da doručak konzumirate samo pre 8h, a ručak pre 13h (Imajte na umu da vam ručak neće služiti ni u jednom restoranu nakon 13h! Tada vam preostaje da potražite restorane na kojima postoji istaknuto obaveštenje da služe 24h ili neki od brzih hrana). Nakon toga možete popiti kafu ili čaj u nekom od kafea na trgu i spremno čekati večeru.

Ako želite da večerate u nekom od lokalnih restorana imajte na umu da pravi Francuzi ne degustiraju hranu suviše sporo.

Oni dođu, naruče prvo, drugo i treće jelo, popiju čašu vina i odu. Gladan Francuz će najpre uzeti neku salatu ili laganije jelo. Kada sa njim završi sledi konkretnije jelo poput tartar bifteka ili pačetine spremljene na neki od načina specifičnih za ovaj deo Francuske. Naš narod nije navikao da konzumira potpuno živo meso te vam ne bih preporučila tartar biftek jer se sastoji od mlevenog mesa, puno različitih začina i živog jajeta. Takođe, vodite računa da obavezno napomenete konobaru da li želite živo, polu živo ili pečeno meso. Može vam se desiti da, ako ne napomenete, dobijete više krvi no što želite.

Na kraju starosedelac Bordoa naručuje dezert.

Pravi franskuski dezert nije slatkiš, kako smo mi navikli. To je sir!

Kada osetite miris i ukus pravog francuskog sira i popijete čašu vina shvatićete zbog čega je ova poslatstica poznata u celom svetu. Ja sam probala tri vrste sira: kozji, koji je bio slan i tvrd ali veoma interesantnog ukusa, blue chees, kod nas poznatiji kao buđavi i Bri. Koliko god vam ime ovog poslednjeg delovalo simpatično nisam sigurna koliko ćete u njemu zaista uživati.

Po meni, Bri može da svari samo pravi francuski stomak.

Kada ugledate sir koji se seče na trougliće i pri tome curi sa strane i miriše na naš kiseli kupus znajte da ste se upoznali sa najpoznatijim francuskim sirom. Neki stanovnici Francuske kažu da se morate postepeno navikavati na njega. Prvo krenete sa veoma mladim i završite sa jakim i starim sirom. Naravno, sve to morate propratiti vinom da bi ekstaza bila potpuna. Ja sam, iskreno, zaista uživala u buđavku, a Bri ostavljam za svoje francusko sazrevanje.

Ako pak želite da se zasladite na naš način obavezno naručite tarte tatin!

Kolač koji će vas potpuno oduvati. Lisnato testo poklopljeno jabukom i preliveno topljenim šećerom. Služi se veoma toplo, prekriveno kuglom hladnog saldoleda i šlagom. Od tog iskustva ćete se teško oporaviti. Nakon fenomenalnog iskustva potražite priču o nastanku ovog kolača. U potpunosti će vas zaintrigirati.

Najbolje od svega je vino po kome je ovaj deo Francuske najpoznatiji.

Okolinu grada čine gusto naseljeni vinogradi. Svako domaćinstvo koje poseduje vinariju, svoju kuću naziva château tj. zamkom. U tim predivnim malim zamkovima nastaje vino koje je toliko gusto da nalikuje našim kašastim sokovima. Gutljaj ovog vina vam lagano klizi niz grlo ostavljajući za sobom ukus koji veoma dugo traje.

Ako nekada posetite ovaj grad-muzej obavezno zavirite u crkvu Saint Michel.

Tamo ćete naići na stare ogromne orgulje koje se uzdižu iznad ulaznih vrata. Hladnoća drevnog kamena, tišina i prisutstvo belih orgulja vratiće vas u vreme francuskih kraljeva. U njoj se ponekad održavaju koncerti klasične muzike. Samo zamislite kako izgleda kada zacvile žice violine i zagrme orgulje. Pored crkve nalazi se toranj-zvonik na koji se obavezno popnite i uživajte u prelepom pogledu na stari grad.

Zanimljivo je to da vam se može desiti da zazvone zvona dok vi stojite iznad njih.

To morate doživeti, jer se rečima ne da oslikati. U podrumu zvonika je arheološko nalazište- stara grobnica srednjevekovnih crkvenjaka. Memla, hladnoća, fotografije mumificiranih tela(koja su sada sahranjena na obližnjem groblju) i jezivi zvuci koji se čuju sa zvučnika u potpunosti će vam upotpuniti doživljaj. Cena za celokupnu posetu zvoniku je 6e.

Trg na kome se nalazi ova crkva poznat je još po nečemu.

Na njemu se održava buvljak. S obzirom da je ovo deo Bordoa u kome možete naći puno orijentalnih stanovnika takva je i pijaca. Ono što je najbitnije da, kada se završi termin predviđen za pijacu, trg biva očišćen i opran tako da ne biste ni znali da je do pre pola sata tu bila pijaca. Možete se počastiti čajem (2-3e) od nane i uživati u pogledu.

Bordo poseduje nekoliko pozorišta i jednu operu u kojoj svira nacionalni orkestar.

Nedaleko od opere nalazi se ogromna fontana koju čine impozantne figure konja i konjanika. Ako prošetate kejom pored reke naići ćete na još jednu veoma neobičnu fontanu. Zove se Miroir d’eau (Vodeno ogledalo) i nalazi se na trgu Bourse. Čini je ogromna vodena površine, dubine ne više od nekoliko santimetara. Kada je pogledate iz daljine u njoj ćete videti odraz palate la Bourse i neba. Zaista jedno veličanstevno umetničko delo.

Bordo ima i najdužu zonu za šetnju u Evropi, ulicu Sainte-Catherine.

Tu možete naći sve, od markirane robe do nama dobro poznate kineske. Meni su ipak ostale u srcu male prodavnice u sporednim uličicama koje odista oslikavaju duh Francuske.

Posetite i kapije starog Bordoa, Porte Cailhau. Zavirite i u gradski park, Jardin Public. Zelenilo, potočić, patkice i mostovi. Sve je to deo božanstevog kolorita.

Grad- muzej je i veliki univerzitetski centar.

U njemu se nalaze mnogi fakulteti, počevši od prirodnjačkih preko humanističkih do umetničkih. Jedan od nadaleko poznatih fakulteta je Konzervatorijum gde se usavršavaju budući veliki muzičari.

Ako ne volite da šetate, od gradskog prevoza preporučujem tramvaj (karta u jednom pravcu oko 1e) koji lagano klizi ulicama i ostavlja dovoljno vremena za uživanje u okolini. Po meni najbolji način obilaska, osim samog pešačenja naravno, jesu bicikle. Možete ih iznajmiti na jednoj od stanica za bicikle provozati se ulicama grada i vratiti je na nekoj drugoj. Ako želite možete iskoristiti biciklističku stazu i spustiti se do okeana. I sve to za samo 2e.

Klima je u ovom gradu, udaljenom svega 40 km od okeana, veoma zanimljiva.

Vazduh je vlažan i topao. Može za tili čas krenuti sitna kiša koja kvasi do gole kože i isto tako brzo prestati i granuti sunce. Vetrovi koji duvaju sa okeana prave pravi haos na nebu.

Moj iskreni savet: posetite Bordo, ponesite fotoaparat, stavite mp3 u uši, pustite francusku muziku i prepustite se uživanju i lutanju!!!