Nakon “Hiljadu čudesnih sunaca” i “Lovac na zmajeve”, još jedna knjiga ovog pisca.

Ove dve prethodne su mi redak, radak primer da se i meni toliko dopadne nešto što je apsolutni hit i bestseler. Obično ja, kao dežurni namćor, volim neke Erlende Lue i neke tako manje popularne, a ovi giga-mega-tera hitovi nisu mi nešto posebno. Međutim, i Lovac i Hiljadu… su stvarno odlične priče još bolje napisane.

Najnovija, opet ima za temu sirotinju u Avganistanu, taj neki milje koji je prinuđen da proda dete da bi spasao ostalu decu da ne pomru od gladi, gde bebe umiru majkama na grudima od hladnoće u surovim zimama u Avganistanu, gde se porodice razdvajaju i deca odrastaju gladna i bedna… Priča prati brata i sestru koje su kao decu razdvojili, jer je devojčica bila prodata bogatoj porodici da bi se prehranio ostatak porodice. Brat, koji je devojčicu prakticno odgajio od kad je bila beba, prepovijao je, kupao, hranio, jer su ostali bez majke, a nova majka je bila zauzeta svojom trudnoćom da bi se baktala bebom od nekoliko meseci.

Elem, sestra i nekako podnosi tu razdvojenost, jer je bila jako mala kad se to desilo i otšla je u neki bolji zivot, ali brat…

Ono što bih ja savetovala ovom piscu, kad bi uopšte bilo na mestu da ja pričam nešto tako nekome takvom, bilo bi da povede računa da ga ovakav nacin i ovakve priče polako ne uvuku u kliše i kalup iz koga se posle neće izvući. Kao što Kusturica pravi filmove u kojima nešto večito leti i glavni junaci su Cigani sa dna margine, pa je svaki njegov film do tančina predvidljiv, ne bih volela da se to desi sa ovim piscem.

Svaka od ovih njegovih priča je dragulj i dokumenat, i baš zbog toga bih volela da bude malo drugačiji.

Preporuka, a knjigu za lektiru.