Kada vas neko podseti na enterijer kasnih ’80-ih, koju sliku prvo vidite? Ja se setim zastrtih podova ‘od ćoška do ćoška’. Veliki tepisi koji pokrivaju šta god da se ispod njih nalazi, bili su gotovo u svim domovima. Mene je kao malu takav prostor gušio i deprimirao pa sam obećala sebi da ću kad porastem sve tepihe izbaciti iz kuće (u istu korpu zajedno sa zavesama ‘od zida od plafona do zida do poda’). Danas postoje prelepi itisoni i ogromni tepisi za one koji to vole, kao i minijature od staza i prostirki za one koji vole da goli podovi dominiraju prostorom.

Kao svadbeni poklon dede mog supruga dobili smo ogroman tepih – da biramo koji. Poklon smo stavili sa strane za vreme kad nam dete upropasti prelep ručno hoblovan parket – vrednih ruku moga muža delo, a ja sezonski menjam tepihčiće, stazice, prostirke… Jesu mali, al’ malo i koštaju  😉

Evo mog iskustva posle par sezona i menjanja.

  Prvi tepih koji smo uzeli bio je originalni belgijski “čupavi” Shaggy. U novom stanu htela sam il’ ovaj il’ mrem. I stvarno je super… za prostorije u koje se ne ulazi previše jer kad krenete da ga usisavate… Majko mila, koliko god da je mali, tera graške znoja na čelo. Teško se usisava, a u perionici kažu teško i pere i suši. Kad dođe beba i krene da bljucka, bolje je da zanosne guste froncle prebacite u drugu prostoriju. Šta tu uđe, više ne izlazi  :biggrin:

Onda sam uzela itison. Odličan je za predsoblje gde ostavljate cipele, posebno u kišnim sezonama. Lako se pere, lako usisava, od boje zavisi koliko je osetljiv, ali meni deluje dosta hladno i kancelarijski.

  Imali smo i vuneni tepih od xxxx ručno pravljenih čvorova i zaista je bio mnogo lep. Obožavala sam da ga gazim bosim nogama jer je biolo kao da hodam po oblacima. Mana je bila što prvo vreme ne sme da se usisava već čisti samo metlicom, pretežak je za iznošenje, teško se pere i teško susi, a dlačica bude puna kuća. Da smo imali mačku, bolje bismo prošli  :biggrin:

  Na red je onda došla prelepa, čupava, trava zelena prostirka. Danas takve prostirke imate da kupite na svakom koraku. U indijskim radnjama, Konformi, salonu nameštaja ‚‚Aleksandro‚‚…. Prelepo nam se uklopila u prostor, bila je jako mala pa je mogla da se pere i u mašini, lako se istresala i usisavala. Imala je čak sa donje strane i neke bockice da se ne kliza. Jedina mana je bila ta što je munjevitom brzinom počela sa se ofucava. Neravnomerno je bledela sa svakim pranjem i nekako se razvukla. Na par mesta su se i froncle baš ofucale.

  Pre par dana smo ovu poslednu u dnevnom boravku zamenili podnom prostirkom iz indijske radnje ‚‚Orient emporium‚‚. Može da se pere u mašini iako je ogromna, jako je prijatna za bose noge u ovim letnjim danima i nema nikakve dlačice koje iritiraju i privlače pažnju pa i bebu mogu da spustim bez problema na pod da se igra. Videćemo kako će se pokazati.