Moram prvo da vam kažem nešto o sebi: Murakami je moj omiljeni pisac, i na njegovo delo imam samo jednu jedinu primedbu: što ja mnogo brže čitam nego što čovek može da napiše! Tako da od sajma do sajma (knjiga) ja živim u nadi da će izaći novi Murakami, i svaka sledeće knjiga mi je u stavri omiljena. Dakle, ko nije shvatio, ovo je moj omiljeni pisac. 🙂

Osim toga, ja jako ne volim romane (kao ni filmove) u kojima ide više paralelnih radnji, pa ti pisac dodatno zagorča život time što je jedan deo toliko zanimljiv da poželiš da sve do kraja ispreskačeš paralelnu radnju i da dođeš do kraja prve priče…Ako se odupreš tom jakom nagonu i počneš da čiitaš onako kako je on to zamislio dok je pisao, videćeš da je bio u pravu: naizgled nepovezane priče tako lepo dobiju smisao na kraju da ti bude žao što si ikad sumnjao u to.

Junaci njegovih knjiga su obični, pristojni, savremeni ljudi u Japanu, oslikani do savršenstva. Ovde su to: Kalkulus, Čitač Snova i Senka, luckasti i genijalni profesor, njegova bucmasta privlačna sedamnaestogodišnja unuka opsednuta pink odećom i sklona razgovorima o seksu, podzemna čudovišta, bibliotekarka, a u romanu se, po poglavljima, naizmenično smenjuju dve precizno iskonstruisane paralelne priče sa blagim, ali zaista blagim elementima sf-a.

Najtoplija preporuka.