Lovac na zmajeve, Haled Hoseini, Laguna

Mnogo mi se dopada što tako retko kad imam priliku da čitam knjigu u prvom licu, koju je pisao čovek koji mi se veoma NE dopada, nemam onaj osećaj da je savršen, da mi se sviđa svaka
njegova odluka, misao, stav… baš naprotiv, bez lažnog pretvaranja sebe u savršenu osobu. Priču priča Amir, koji je rođen šezdesetih godina u Avganistanu. Hasan je Amirov drugar u igri i sin sluge Amirovog oca. Počinje da teče priča o idućih tridesetak godina, u kojoj se vidi politika (od šaha, preko Rusa i komunista do talibana), ali i nešto mnogo važnije – Amir u prvom licu priča o prijateljstvu, kukavičluku, izdaji, porodičnim tajnama, časti, iskupljenju…

Sjajna, sjajna knjiga. Ili, kako piše na koricama: “Moćna knjiga… bez lažnih ukrasa, bez prenemaganja – samo žestoka, snažna proza. Pojedini delovi su surovi i teški, a ipak je to knjiga
koja odiše ljubavlju.”