Uprkos svim pozitivnim stranama koje odlikuju savremenu civilizaciju, visokom stepenu razvoja industrije, tehnike, saobraćaja, brojne su štetne  posledice koje direktno utiču na život.

Neke od najštetnijih su svakako visok nivo aerozagađenosti, buka i zamor.

Aerozagađenost predstavlja prisutnost štetnih gasova u atmosferi i direktna je posledica kućnih i industrijskih dimnjaka, automobilskog i železničkog saobraćaja, organskog i neorganskog otpada u zemljištu. Manje količine štetnih gasova u vazduhu nepovoljno utiču na zdravlje ljudi, a veće mogu da budu veoma opasne. Naročito negativno utiče na respiratorni sistem a pored toga umanjuje i dejstvo ultraljubičastog zračenja, smanjuje vidljivost, štetno utiče na vegetaciju…

Buka je takođe veoma štetna posledica savremenog razvoja društva.

Buku čine šumovi (zvuci) različitih frekvencija i intenziteta, izražava se u fonovima, a jedan fon je najmanja jačina zvuka koju čulo sluha može da registruje.  Evo nekoliko primera visine fonova za pojedine zvuke:

5-10 fonova – tiho kucanje sata

25-30  fonova – tkačka radionica

40-50 fonova – pisaća mašina

80 fonova – signali trube, ulični promet

90 fonova – automobilski motori

100-130 fonova – svi zvuci koji izazivaju bol

U okviru ispitivanja štetnog dejstva buke na sluh, došlo se do zaključka da se čulo sluha može prilagođavati na manje jačine buke, dok veća oštećenja nastaju prilikom trajne buke jačine 60-70 fonova. Daleko je izrazitiji uticaj buke na nervni sistem. Spoljna buka jačine do 40 fonova ne bi smela da se oseti u kancelarijama, laboratorijama, stanovima…Buka remeti pažnju, koncentraciju, mir, staloženost i izuzetno utiče na porast nervoze i stresa.

Zamor je najsloženiji i najpotpuniji štetni odraz savremene civilizacije.

Javlja se kao posledica aktivnosti čoveka, ali kao što su se kroz istoriju menjali uslovi života i rada, tako su se menjali i oblici i brzina zamaranja. Aerozagađenost i buka veoma utiču na povećanje brzine zamaranja. Postoje različiti simptomi zamora: iscrpljenost, malaksalost, bezvoljnost, nekoncentrisanost, neopreznost. Zamor se može javiti kao fizički, koji proizilazi iz obavljanja fizički teških poslova i umni, koji nastaje kao posledica neophodnosti koncentracije i maksimalne pažnje prilikom obavljanja nefizičkih poslova. Može se javiti i kao akutni, koji nastaje pri velikim i naglim naprezanjima (rudari, zemljoradnici, građevinci) i hronični, koji se najčešće javlja kod intelektualaca i građevinskih radnika zbog jačih nervnih naprezanja.

Na osnovu navedenih štetnih uticaja modernog društva na psihofizičko stanje organizma, neophodno je primeniti “protivnapad” i uvek težiti uspostavljanju  i održavanju ravnoteže. Neke od najdelotvornijih metoda bi bile:

Stimulacija ili osveženje, odnosno boravak na čistom vazduhu, kao protivteža aerozagađenju.

U te svrhe nam mogu poslužiti gradski parkovi, vrtovi, neurbanizovana priroda, kao neki od predloga da se nadišete čistog vazduha.

Restitucija ili čulni oporavak, kao protivotrov za buku. Žubor potoka, šum lišća, cvrkut ptica ili bilo koji drugi predstavnici “tišine” prirode, veoma uspešno se suprotstavljaju gradskoj, uličnoj, industrijskoj buci. Oporavak čula je nužan jer je to preduslov za psihofizičku ravnotežu.

Odmor, kao “udar” na zamor.

Odmor je najnormalnija potreba živog organizma. To je faza kojom se dostiže ravnoteža izmedju aktivnosti organizma i njom izazvanog zamora. Najčešće se preporučuje tzv. aktivan odmor, kada treba da se aktiviraju oni mišići koji su za vreme rada bili pasivni. U zavisnosti od toga kojom vrstom posla se bavite, tj. da li se više naprežete umno ili fizički, u aktivan odmor se mogu ubrajati: šetnja pored reke, vožnja bicikla, planinarenje, plivanje, čitanje knjige, gledanje filma, slušanje muzike, splavarenje, sunčanje… Usled aktivnog odmora uspostaviće se ravnoteža u organizmu koja je bila poremećena usled zamora. Odmor se treba upražnjavati kada god za to imate slobodnog vremena, kako na dnevnom nivou, tako i na nedeljnom. Iskoristite svaki slobodan vikend za izlet u obližnjoj šumici, boravak na selu… Nikako ga nemojte ograničavati samo na dane u okviru godišnjeg odmora, jer on nema ni približne proporcije prema godišnjem zamoru.

Najdelotvornije sredstvo za borbu protiv zamora je boravak u prirodi i uživanje u njenim lepotama.

Na taj način se nervni sistem najbolje odmara a čitav organizam najuspešnije okrepi. Kada god ste u prilici, iskoristite prirodu za sebe, ali je nikada nemojte ugrožavati…

Odmor-nužnost ili ne, odlučite sami.