Sve što do sada niste znali o čokoladi saznaćete u narednih 80 zanimljivosti o ovoj čarobnoj i neodoljivij poslastici. Spremite se! 

Pored mlečne, tamne i bele, postoji i četvrta vrsta – takozvana blond čokolada.
Ispravno je reći da se čokolada pravi od od kakaoa, iako se negde navodi da je prihvatljivo i kakaa. 
Džozef Fraj je prvu čokoladicu napravio 1847. Godine.
Ljubavne poruke na čokoladi najslađi su i najpopularniji poklon za svaku priliku. 
Industrija čokolade vredi približno 110 milijardi dolara godišnje.

Vinston Čerčil je jednom prilikom bio u opasnosti od atentata koji je izazvan eksplozijom štangle čokolade.
Asteci su seme kakaoa koristili kao valutu.
Stotine kanadske dece stupilo je u štrajk i bojkotovalo čokoladu nakon što je 1947. godine cena čokoladice skočila sa 5 na 8 centi

Jedno istraživanje otkrilo je da miris čokolade navodi kupce u knjižari da kupuju ljubavne romane.

Najveća čokoladica ikad bila je teška 5.792kg i napravljena je u Velikoj Britaniji u čast proslave stotog rođendana britanskog brenda čokolade Thorntons.
Čokoladno mleko napravljeno je na Jamajci. Priča se da je irski botaničar sir Hans Sloane prvi mešao čokoladu sa mlekom na Jamajci početkom 1700-ih.
Najvrednija čokoladica na svetu stara je sto godina. Radi se o Cadburi’s baru, a prodata je za 687 dolara na aukciji 2001. godine. Snimljena je prilikom prve ekspedicije kapetana Roberta Skota na Antarktik.
Čokoladno mleko je efikasno piće za oporavak posle treninga.
Poznata nemačka čokoladna torta ne potiče iz Nemačke. Napravio ju je Amerikanac Sam German, pa otud naziv German’s.
Tamnije čokolade mogu da sadrže ostu količinu kofeina kao i Coca-Cola.
Londonska studija 2004. pokazala je da bi 70% ljudi otkrilo svoje lozinke za čokoladicu.
Amerikanci na Dan zaljubljenih kupuju 58 miliona kilograma čokolade. To je 5% godišnje prodaje.

Aerodrom u Briselu godišnje proda preko 800 tona čokolade.

Više od dve trećine kakaoa na svetu uzgaja se u Africi, a samo Obala Slonovače proizvodi 33% svetske ponude.
Čuvena reka čokolade iz originalnog filma Villi Vonka & Chocolate Factori napravljena je sa 15.000 galona vode pomešane sa čokoladom i kajmakom. Reka se prilično brzo pokvarila zbog kreme i glumačka ekipa je rekla da smrdi.
Međunarodna Kakao organizacija kaže da prosečni Britanac, Švajcarac ili Nemac pojede 11 kilograma čokolade godišnje.
Rut Vejkfild je 1930. godine umešala komade Nestle čokolade u svoje testo za kolače nakon što joj je ponestalo čokolade za kuvanje. Na ovaj način napravila je čokoladne kolačiće, a kasnije je ideju prodala Nestleu za doživotnu zalihu čokolade.
Lopov je 2007. godine ukrao dragulje vredne 28 miliona dolara nakon što je stekao poverenje stražara u banci Antverpen tako što im je više puta ponudio čokoladu.

Bela čokolada nije prava čokolada. Ne sadrži čvrste sastojke kakaoa, već uglavnom kakao puter. 

Jedan od svakih dvesta radnika, ili oko 17 000 ljudi u Belgiji radi u proizvodnji i promociji čokolade.
Jedna štangla čokolade daje odrasloj osobi dovoljno energije da pređe 150 koraka. Oko 35 štangli čokolade dovoljno je za kilometar, a 875.000 štangli za hodanje širom sveta.
Potreban je čitav jednogodišnji rod od jednog drveta da se dobije pola kilograma kakaoa.
Jedna od sedam osoba između 15 i 24 godine tvrdi da život bez čokolade ne vredi živeti.
Najveća čokoladna skulptura ikad napravljena bila je uskršnje jaje visoko 3 metra i teško 2.048 kg u Melburnu, Australija.
Plavo pakovanje čokolade se ne prodaje u Šangaju ili Hong Kongu, jer Kinezi povezuju plavo sa smrću.
Prva drveća kakaoa pronađena su u slivu reke Amazon i u venecuelanskim i kolumbijskim Andima.
U Barseloni je 1991. godine napravljen model čokoladnog broda dimenzija približno 12 metara, visine 8.5m i širine 2m.
Japanke daruju čokoladna srca svojim najdražima 14. februara. Muškarci mesec dana kasnije uzvraćaju gest na beli dan „Howaito“.
U originalnom filmu Psiho, krv u poznatoj sceni tuširanja zapravo je bila čokoladni sirup.
Prodaja čokolade u 2014. godini iznosila je 21,1 milijardu dolara.
Šestog decembra tokom praznika Svetog Nikole, deca u Holandiji tokom noći su izbacivala svoje cokule kako bi ih Sveti Nikola napunio čokoladnim novcem.

Dan kada je čokolada prvi put doneta u Evropu je 7. Jul i to je njen nacionalni dan u Velikoj Britaniji. Neki kažu da je za ovo zaslužan Kolumbo.

Međunarodni dan čokolade je 13. septembar.

Neki slave Nacionalni dan čokolade sa bademima, 7. novembra.
Daniel Peter stvorio je mlečnu čokoladu u Švajcarskoj 1875. godine nakon mešanja čokolade sa kondenzovanim mlekom. Osam godina je pokušavao i grešio.
Za prosečnu tablu čokolade potrebno je oko 400 zrna kakaoa. 
Kakao drveće može da živi i do 200 godina, ali plodove proizvodi samo tokom 25 godina života. 
Najveća kutija čokolade na svetu težila je 908kg. Napravljena je u Čikagu.
Postoje 2 vrste kakao drveta. Većina čokolade potiče od pasulja forastero, za koje se kaže da ga je lakše uzgajati, ali zrno krilo daje mnogo ukusniju čokoladu.
Čokolada To’Ak jedna je od najskupljih čokolada na svetu. Svaka pločica od 50 grama nalazi se u ručno izrađenoj drvenoj kutiji od španskog brijesta na kojoj je ugraviran broj pločice.
Čokolada je jedina jestiva supstanca koja se topi na oko 33°C i zbog toga se lako topi na jeziku i pod prstima. 
Dvostruko više žena nego muškaraca jede i žudi za čokoladom.

Dokazano je da žudnju za čokoladom ne može zadovoljiti ništa drugo osim same čokolade.

Čokolada proizvodi efekte blagog antidepresiva povećanjem nivoa serotonina i endorfina u mozgu.
Iako nije naučno dokazano, mnogi veruju da je čokolada afrodizijak.
Kompanija Dan’s Chocolates nudi hamburger sa slaninom prekriven čokoladom i oni koji su probali kažu da je preukusan! 
Kakao puter je nusproizvod napravljen od drobljenih prženih kakao zrna. koristi se i u proizvodnji kozmetičkih proizvoda i ulja za masažu.
Uprkos visokom sadržaju masti, čokolada ne povećava holesterol u krvi.
Amerika troši skoro 50% svetske čokolade.
Ako bi se sve šipke Tobleronea koje se prodaju svake godine poređale u niz, protezale bi se 62.000km. Ovo je duže od obima Zemlje.
U 2009. godini potrošeno je 7,2 miliona tona čokolade širom sveta.
Crvene M&M bombone danas su među najpopularnijima, ali su ih 1970-ih gotovo deset godina zamenjivali narandžaste. Ovo je rezultat studije koja je navela da je crvena boja za hranu povezana sa rakom.
Kada je čokolada prekrivena belim slojem i pegicama, bojama, ona je „procvetala“, nije pokvarena. I dalje je jestiva, ali je suva i manje aromatična.
Čokolada i čili su dobro poznata kombinacija, ali je Firebox napravio korak dalje tako što je napravio najljuću čokoladu na svetu.

Napoleon je sa sobom uvek imao čokoladu; jeo je kad god mu je bilo potrebno više energije.

Jedna kakao mahuna sadrži oko 42 zrna.
Kakaoovom drvetu treba skoro godinu dana da proizvede dovoljno mahuna da napravi 10 čokoladica prosečne veličine.
Čokolada ima 3 puta više jedinjenja ukusa od crnog vina.
Drvo od kojeg se proizvodi čokolada naziva se Theobroma cacao što znači „hrana bogova“.
Za drevne Maje se tvrdi da su prve koje su uzgajale drveće kakaoa i pile čokoladu. Asteci su morali da trguju za kakao jer nisu mogli da uzgajaju drveće.
Reč „čokolada“ potiče od astečkog „xocoatl“, gorkog, začinjenog pića na bazi kakao zrna.

Čokolada se nije konzumirala kao čvrsta, već kao tečnost tokom 90% svoje istorije.

Najveća čokolada ikad napravljena bila je u Holandiji. Pravljena je 3 dana i bila je teška 1,878 kg.
Devedeset posto svetskog kakaoa uzgaja se na malim porodičnim farmama manjim od 12 hektara.
Postoje recepti za supu od čokolade i lignje sa čokoladom. Probala ih je samo jedna dovoljno hrabra osoba i dala im izvanrednu ocenu. 
Čokolada sadrži triptofan koji utiče na nivo endorfina u mozgu i povećava serotonin.
Čisti kakao može pomoći u sprečavanju propadanja zuba. Hemikalije koje se prirodno javljaju u zrnu kakaoa bore se protiv štetnih bakterija u ustima.
Evropljani konzumiraju oko 40% čokolade na planeti.
Proizvođači čokolade širom sveta koriste oko 20% useva kikirikija u svetu i 40% svih uzgajanih badema.

Neke studije i istraživanja potvrdila su da čokolada poboljšava pamćenje i koncentraciju. 

Čokolada je bila inspiracija za mikrotalasnu pećnicu. Perci Spence, naučnik koji je radio na radaru iz Drugog svetskog rata voleo je čokoladu. Kada je bio blizu magnetrona, primetio je da se čokolada u džepu istopila. Shvatio je da se magnetroni mogu koristiti za brzo zagrevanje hrane i izumeo je mikrotalasnu pećnicu.
Čokolada bez šećera je jak laksativ. U jednoj fabrici postoje kante sa oštećenim čokoladama. Svaka kanta ima znak koji upozorava zaposlene na posledice prekomerne konzumacije.
Čokolada je 1929. postala drugi po veličini Nestleov proizvod.
Prva kutija čokolade u obliku srca napravljena je 1861. godine. 
Čokolada se nekada koristila za proizvodnju alkoholnih pića. 

Da li su vam bile zanimljive ove činjenice o čokoladi?

Priznajte da su vas neke posebno iznenadile i da niste ni pretpostavili kakve tajne krije vaš omiljeni slatkiš.