U detinjstvu sam dosta slušala o lepotama Italije.

Ovog leta mi se ukazala prilika da je posetim. Provela sam 6 divnih dana tamo i evo mojih utisaka. Polazna baza mi je bio Trst. Grad znan među građanima bivše Jugoslavije kao raj za kupovinu. I posle vremenskog razmaka od trideset godina, on u velikoj meri opravdava taj status. Ali je on i mnogo više od toga.

Trst je sada prelep, moderan grad. Univerzitetski i biznis centar kojem poseban šarm daje arhitektura iz doba Habzburške monarhije.
Stigla sam u Trst u ranim jutarnjim časovima. Sama autobuska stanica, niti taj kraj grada nisu ostavili poseban utisak na mene. Utisak je popravila šetnja. I ubrzo sam postala potpuno oduševljena arhitekturom i tempom grada.

Prvo što mi je privuklo pogled je mnoštvo impresivnih zgrada na kojima je pisalo assicurazione.

Uskoro sam dobila objašnjenje da je Trst grad osiguranja. U njemu se nalazi svetko sedište kompanije Generali.
Poznavaoci kažu da je arhitektura u Trstu netipična za Italiju. Za večinu građevina su odgovorinu žitelji Habzburške monarhije, pa je tako grad više nalik Beču nego npr. Veroni.

Dvorac Miramare

Obilazak sam nastavila odlaskom u dvorac Miramare.

Austrijsko zdanje iz XIX veka. Miramare ima prekrasan park koji je poslužio za zasluženi predah posle šetnje po jakom suncu. Uživala sam u hladu četinara i šetnji po ljupkim stazicama. Dvorac je na obali mora i sa njegovih terasa se pruža predivan pogled na grad Trst. Do dvorca možete stići pešaka, gradskim ili sopstvenim prevozom. Udaljen je od centra grada oko 5 kilometara a put se pruža uz tršćanski zaliv.

Barcola

Rešila sam da se se vraćam pešaka do grada pa sam se zaputila putem Barcole.

To je gradska plaže koja se prostire od grada do parka Miramare. Plaža je izbetonirana i jako lepo uređena. Sa tuševima, kafićima i ostalim standardnim sadržajem. Pravo mesto da se potraži predah po vrelom danu. Bila sam opremljena kupaćim kostimom. Odlučila sam da tu napravim malo duži odmor i uhvatim malo zalazećeg sunca.

Aperol spritz

U grad sam se vratila baš na vreme za aperitivo.

U kasnim popodnevnim ili ranijim večernjim satima žitelji ove zemlje hedonizma praktikuju mali obrok. Uglavnom se sastoji od grickalica: maslina, koštunjavih plodova, sireva i salata. Poslednjih godina se ovaj ritual modifikovao, tako da se sad služi prava mala gozba: mini pice i sendviči, razne vrste sireva, salate od povrća i voća. Sve se to zaliva čašom vina ili spritzom.

Spritz je popularan koktel koji se pravi od belog vina (Proseco), sode i slatkog likera Aperola koji mu daje intenzivnu narandžastu boju.

Za one koji preferiraju gorka pića, tu je Campari spritz, gde je Aperol zamenjen dozom Camaprija.

Cene pića su tad malo veće i kreću se od 4-15 evra. Preporučujem kafić Life.

Sa punim stomakom, hodom malo lelujavim zbog spritza i popodnevnog sunca, krenula sam putem svog smeštaja. Da malo odmorim i spremim se za još jedno prejedanje u lokalnoj piceriji Paulaner.

Dok sam išla ulicama nisam mogla a da ne primetim koliko žena srednjih godina ovde izgleda fantastično.

Priča o prelepim Italijankama se ne odnosi na devojke.

Izgledaju sasvim prosečno, ali žene u četrdesetim i pedesetim godinama su tip-top sređene i jako zgodne. Rešila sam da budem takva kad porastem.

Crkva Svetog Spiridona

Pažnju mi je privukao ulični svirač koji je na harmonici svirao Žikino kolo.

Od Srbije nigde da se pobegne. Saznala sam da u gradu ima puno Srba raznih starosnih doba i raznog obrazovanja. Od studenata i saradnika na naučnim institutima do fizičkih radnika.

Setih se priče o Dositeju i sprske trgovačke kolonije u ovom gradu. Zanimalo me je koliko je od tih starih porodica opstalo i da li još uvek poštuju svoje poreklo i pravoslavnu veru.

Na Internetu sam našla mnogo članaka o tome. Ukratko, mnoge porodice su se rasule, ostala je samo jedna koja je promenila prezime da zvuči više italijanski. Ostali su pravoslavci, ali jezik nisu sačuvali.

Srpsko kulturno najsleđe čuva i sprska pravoslavna crkva, jedna od najvećih i najlepših u dijaspori.

U njoj se redovno obavlja služba a bave se i edukacujom, imaju kurseve srpskog i italijanskog jezika.
Trst je grad u kojem ne može da vas uhvati nostalgija. Ako i osetite da ste u tuđini, dovoljno je da krenete da obilazite radnje gde ćete sresti mnogo turista iz zemalja bivše Jugoslavije, ujedinje u jednom cilju – što više kesa sa cipelama i odećom. Ni ja nisam ostala imuna na sve te radnje sa sniženjima, pa sam malo obnovila jesenju garderobu. Cene su mnogo niže nego kod nas i zaista se isplate sve one shopping ture koje organizuju naše turističke agencije. Za cipele i ostale stvari od kože preporučujem radnje Paprika i Cinti.

Grom sladoled

Kada napravite predah od obilaženja radnji, obavezno probajte italijanski sladoled.

Moj izbor je bila sladoledžinica (gelateria) GROM. Ponosni su na činjenicu da prave sladoled samo od prirodnih sastojaka, bez veštačkih boja i aroma. Ja sam isprobala nekoliko vrsta: đanduju, klasičnu vanilu, pistaće i malinu. Đanduju preporučujem ljubiteljima čokolade i pečenog lešnika. Moj favorit je bila malina. Prijatna crvena boja, božanstven kiselo-slatkast ukus i sitna zrnca iz maline učinila su da se stalno vraćam u njihovu radnju.

Posle šest divnih dana, došlo je vreme da se krene put Srbije. Spakovala sam kofer, krenula put stanice i čvrsto rešila da opet posetim ovu divnu zemlju i da naučim italijanski jezik.
Svi vi koji idete uskoro u Italiju, pošaljite joj jedan poljubac od mene i kažite da ću uskoro opet doći.