Advokatura je jedno od najcenjenijih i najzahtevnijih zanimanja u pravnom svetu. Advokati su stručnjaci za zakon i pravnu zaštitu. Igraju ključnu ulogu u pružanju pravne pomoći i zastupanju klijenata. 

Ako razmišljate o tome da postanete advokat, postoje neke važne stvari koje treba da znate pre nego što se upustite u ovu karijeru. Saznajte šta vas sve čeka u nastavku teksta.

Prvo diploma i sticanje formalnog obrazovanja 

Prvi korak ka postizanju cilja da postanete advokat je sticanje pravne edukacije. Većina zemalja, kao i naša, zahteva da kandidati završe pravni fakultet kako bi dobili diplomu prava. Tokom studija, budući advokati će se upoznati sa različitim granama prava, kao i sa osnovnim principima pravnog sistema. 

Takođe je važno da studenti steknu praktična iskustva kroz pravne prakse ili stažiranje kod advokata kako bi se bolje pripremili za buduću karijeru. Ali sve to tek nakon diplomiranja. Do tada imaju mogućnost da se predomisle i za neku drugu vrstu pravne ,,specijalizacije’’ – notar, sudija, tužilac, pravnik u privatnom sektoru, profesor i slično.

Diploma nije kraj jer sledi polaganje pravosudnog ispita

Nakon završetka Pravnog fakulteta i proslavljanja diplome, sledeći korak je polaganje pravosudnog ispita. Ovaj ispit je obavezan za sve one koji žele da postanu advokati. Ispit obično obuhvata pismeni i usmeni deo, a kandidati moraju polagati oba dela u istom roku. Na pismenom delu ispita rešavaju se praktični zadaci iz krivičnog prava i građanskog prava.

Polaganje pravosudnog ispita je ključni korak ka dobijanju licence za advokaturu. Polaganje je i te kako zahtevno jer je 7 ispita spakovano u jedan dan, pa je neophodna dobra fizička i psihička priprema za polaganje.

Koliko je iskustvo važno za ovaj posao?

Nakon dobijanja licence, sledeći korak je sticanje iskustva u pravnom radu. Međutim, mnogi advokati već započnu svoju karijeru radeći kao pripravnici ili saradnici u advokatskim kancelarijama dok se pripremaju i planiraju polaganje pravosudnog ispita. Dakle, moguće je ove dve radnje raditi paralelno.

Pripravnički rad budućim advokatima pruža priliku da steknu praktično iskustvo i da se upoznaju sa različitim aspektima advokature, kao i raznoraznim izazovnim situacijama. 

Specijalizacija – šta je ono što najviše želiš?

Advokatura je široko polje. Mnogi advokati se odlučuju da se specijalizuju u određenim granama prava. Specijalizacija može pomoći advokatu da se usmeri konkretno na oblast koja ga najviše interesuje, te da se u toj oblasti  istakne i da pruži kvalitetnu uslugu klijentima. 

Na primer, neki advokati se specijalizuju za krivično pravo, dok se drugi fokusiraju na građansko pravo ili poslovno pravo. Važno je pažljivo razmotriti koja oblast prava najviše odgovara vašim interesovanjima i sposobnostima pre nego što se odlučite za specijalizaciju.

Etika advokature – ključno za izgradnju poverenja

Etika je vrlo važan deo advokature i advokati su dužni da se pridržavaju etičkih standarda u radu. To podrazumeva poštovanje profesionalnih obaveza, poverljivost informacija klijenata, pošteno zastupanje interesa klijenta i izbegavanje sukoba interesa. 

Na taj način advokati izgrađuju poverenja sa klijentima i održavaju integriteta profesije.

Da li mogu da se pripremim za svaki izazov?

Kada je reč o izazovima, jedan od potencijalnih može biti nedostatak jasnih informacija od strane klijenta. Kako biste pružili najbolju moguću uslugu, potrebno je da znate sve relevantne informacije o situaciji koju rešavate.

Međutim, često se dešava da klijenti nisu svesni koje informacije su ključne ili ne znaju kako da ih pravilno prenesu. U tim situacijama, advokat mora biti vešt u postavljanju pravih pitanja. 

Drugi izazov je uspostavljanje efikasne komunikacije sa klijentom. Advokati su često suočeni sa klijentima koji su emocionalno uznemireni ili pod stresom zbog problema sa kojima se suočavaju. U takvim situacijama, advokat mora biti strpljiv, empatičan i sposoban da pruži podršku klijentu, dok istovremeno održava profesionalnost i objektivnost.

Neki klijenti takođe mogu biti nepoverljivi prema advokatima ili imati loše iskustvo sa pravnim sistemom.

Advokatura  zahteva veštinu, strpljenje i razumevanje, kao i poznavanje psihologije čoveka. Razvijanje veštine komunikacije i emocionalne inteligencije je krucijalno.

Karijera u advokaturi – da li je to za mene?

Advokatura nudi razne mogućnosti za razvoj karijere. Mnogi advokati rade u advokatskim kancelarijama, ali takođe postoji mogućnost za zapošljavanje u javnom sektoru, korporacijama ili nevladinim organizacijama. Takođe je moguće otvoriti sopstvenu advokatsku kancelariju i postati samostalni advokat. Biti dobar advokat zahteva neprestano usavršavanje, a kontinuirano praćenje pravnih propisa, presuda i promena u zakonodavstvu je od ključne važnosti. Redovno čitanje pravnih časopisa, učešće na seminarima i obukama, kao i povezivanje sa kolegama u pravnoj zajednici, mogu vam pomoći da ostanete informisani.Takođe, važno je da razvijete specifična znanja u oblastima koje vas interesuju ili u kojima želite da se specijalizujete. To možete postići kroz dodatno obrazovanje, kao što su master ili doktorske studije, ili kroz sticanje sertifikata ili specijalizacija u određenim pravnim oblastima.

Dragi budući advokati, a posebno drage devojke, nije sve tako ružičasto kao u filmu Pravna plavuša, ali svakako da vam pravi poslovni šik (koji podrazumeva specifičan kodeks oblačenja) i nenapadna šminka za svaki dan mogu pomoći da izgledate otmeno, profesionalno i samouvereno. Muškarcima će takav utisak pružiti lepo ispeglana košulja i odelo, u zavisnosti od situacije.

Bilo kako bilo, činjenica je da se upornost Ris Viderspun, uprkos komičnim nedaćama, isplatila i da je to ono što ova profesija, kao i svaka druga, zahteva.