Kada neko kaže “franšiza”, prvo što nam padne na pamet je McDonalds, Starbucks, KFC, Subway, HolidayInn i tako dalje.

Svi ovi brendovi imaju nešto zajedničko, a to je uspešno poslovanje na svetskom nivou. Znam da ćete pomisliti kako je ovo apstraktna priča i ne važi za naše tržište, ali razuveriću vas.

Razgovarala sam sa franšiznim konsultantom Bojanom Vuković i iznenadićete se kada čujete koje su najpoznatije franšize na našim prostorima. Biće priče o samom procesu franšiziranja, isplativosti i svemu što ovakav način poslovanja nosi.

Pročitajte intervju i postavite pitanja, sigurna sam da će ih biti.

Šta je franšizing?

U franšizingu postoje dve strane koje sklapaju poslovnu saradnju – davalac franšize i primalac franšize.

Davalac franšize je firma koja je uspešno razvila svoj poslovni koncept i sistem rada, poseduje znanje i iskustvo (know how).

Primalac franšize je neko ko bi želeo da se oproba u preduzetništvu, ali mu nedostaje sve ono što davalac ima. Ili želi da proširi svoj postojeći posao, ali tako da izbegne početničke greške i da brzo krene da zarađuje.

Franšizing je repliciranje (“kloniranje”) jednog uspešnog poslovnog koncepta na više lokacija  u zemlji i/ili inostranstvu.

Ali tako da primalac franšize kupuje pravo da koristi brend, celokupan sistem rada i podrške, znanje i iskustvo od davaoca franšize (firme koja prodaje svoj poslovni koncept).

Šta je franšizni konsalting?

Franšizni konsalting je pomoć i podrška “na putu” od strane nekoga ko se dug niz godina bavi franšizingom. Ta osoba i poznaje sve “zamke” u koje možete upasti. Bilo da kreirate sopstvene franšize, bilo da planirate da kupite neku od franšiza.

Većina klijenata su uspešne firme koje žele da franšiziraju svoj biznis, ali nisu sigurni kako se to radi. Oni ne žele da troše vreme na pogrešne korake i ispravljanje grešaka koje će proizlaziti iz neiskustva.

Uz kvalitetno savetovanje, za nekoliko meseci dobiće svoje prve franšize i obučen tim svojih ljudi koji će razvijati i održavati franšiznu mrežu.

Nije redak slučaj da klijenti angažuju konsultanta prilikom izbora i kupovine franšize. Konsultant zna šta da pita davaoca franšize i teško ga je obmanuti “pakovanjem”

Ko je idealni davalac, a ko primalac franšize?

Davalac franšize  razvio je posao u sopstvenoj praksi. Poznaje sve vrline i izazove i ume i želi da odgovori na njih. Posluje veoma profitabilno i prepoznat je kao uspešan na tržištu.

Ukoliko bilo šta od ovoga nedostaje, velike su šanse da koncept neće biti uspešan ili da će nadolazeći problemi u franšiznom odnosu biti nezamislivo veliki.

U franšizingu je davalac franšize mentor.

Njegova uloga je da primaoca franšize, kao nekoga sa manje iskustva, vodi kroz proces poslovnog rasta i razvoja. Da sačuva ga od svih mogućih i nemogućih grešaka, pada entuzijazma i strahova, a uz to da i jedan i drugi zarađuju. Jasno je da, ako mentor ne zna šta radi ili nije dovoljno stabilan, učenik je nagrabusio.

Što se primaoca franšize tiče, pored iskrene želje da radi, uči i sledi pravila poslovanja, potrebno je da raspolaže sa dovoljno kapitala za započinjanje posla. Ne želite da odustanete jer nemate dovoljno sredstava da finansirate posao u prvim mesecima, jer je često potrebno neko vreme da se posao „zakotrlja“.

Kako da znate da li Vaš biznis može da se franšizira?

U franšizingu imamo izreku da skoro svaki biznis može da se franšizira. Ali ne treba svaki posao da se širi na taj način.

Ukoliko se uspeh neke firme zasniva isključivo na ličnim karakteristikama i potencijalima jednog čoveka, teško da se od toga može napraviti franšiza. 

Npr. Restoranske franšize su veoma česte i prisutne u celom svetu. Ali ako je restoran posećen isključivo zbog vlasnika koji je harizmatičan, vedar, uslužan i zabavlja goste na sebi svojstven način, jako je teško da istg takvog primaoca franšize imamo na drugoj lokaciji.

Evo par pitanja za vlasnike biznisa:

1. Da li vaš biznis uživa poverenje klijenata?
2. Da li poslujete profitabilno?
3. Da li ste dobijali upite za saradnju, tipa partnerstvo ili bilo šta slično što bi rezultiralo time da vaš koncept postoji još negde drugde?

Ukoliko je odgovor na pitanja DA, moje pitanje je ŠTA ČEKATE? 

Suština cele priče je da ako imate dobru poslovnu ideju, koja funkcioniše u praksi i generiše prihode, ako se ne budete širili i zauzimali tržište, to će uraditi neko drugi. 

Sa franšiznim modelom rasta štedite resurse, manje rizikujete i brže zauzimate šire tržište.

Franšize su daleko zastupljenije nego što mislimo. 

Najpopularnija je Mc Donald’s, a tu su i Starbucks, Hilton hoteli, Pizza Hut, Costa Coffee, Bennetton, Zara, Max Mara, Re/Max (nekretnine), Avis rent a Car, Swatch, Swarovski, Any Time Fitness. 

Kod nas:

PS fashion, Beba Kids, Extreme Intimo, Caribic Pizza, Mini Pani (peciva),  Dve šmizle (nakit), Trafika (roba široke potrošnje), Happy Kids vrtići, Malac Genijalac, Caccao Body Centar (salon za negu lepote), Depil Concept, Uniqa osiguranje, Erste banka, Big Blue turistička agencija, Berliz škola stranih jezika…

Ceo proces franšiziranja podeljen je u 2 faze:

1. Kreiranje franšiznog modela i njegovo uobličavanje kao prodajnog proizvoda. To podrazumeva analizu i sistematizaciju celokupnog poslovnog koncepta, kreiranje Operativnog priručnika gde se nalazi svo znanje I iskustvo na jednom mestu, pravljenje ugovora 
2. Prodaja franšize

Kako izgleda proces standardizacije biznisa u franšizu, koliko vremena mi je potrebno za to? 

Hajde da prvo objasnimo zašto je potrebna standardizacija kada većina malih firmi uspešno funkcioniše i bez toga. 

U malim firmama komunikacija je jednostavna – ako nešto ne znate, nije komplikovano da pozovete sve kolege i brzo dođete do informacije. U ovakvim firmama obično svi rade sve i to funkcioniše do jednog trenutka. 

Kada krenete da rastete, a franšizing je rast, imate više kolega, na više lokacija i neophodno je da se u svakom trenutku tačno zna ko šta radi i ko je za šta odgovoran.

Na kraju krajeva, baš zbog toga je primalac franšize odlučio da vam plati određeni iznos i uđe u sistem.

On/ona ne žele da gube vreme i živce u istraživanju kako nešto treba uraditi. Žele sve te informacije unapred pripremljene i „servirane“ od strane davaoca franšize.

Kada pravimo franšizni koncept, mi prvo pripremamo sistem, definišemo standarde i prosece rada. Sve to pretočimo u jedan Priručnik koji je najvažniji dokument u sklopu franšizne dokumentacije. Zahvaljujući njemu, primaoci franšize veoma lako i brzo ulaze u štos sa celokupnim poslovanjem.

Što se vremena tiče, zavisi koliko ste posvećeni razvoju franšiznog koncepta.

Optimalan rok je par meseci. Sve brže može da znači da se neki koraci preskoče, a sve duže teži da razvodnji početni entuzijazam.

Kako ću proceniti ko je dobar kandidat za primaoca franšize? 

Ovo je najteže pitanje na koje ne postoji jednostavan odgovor.

Kada ja biram primaoce franšize, trudim se da slušam onaj osećaj u stomaku. Da li bih volela da sa tom osobom blisko sarađujem svakog dana, delim i dobro i loše? Ako se stomak buni, nešto nije kako treba i obično to nije idealan primalac franšize. 

Istina, dešavalo mi se da zanemarim taj osećaj. Vođena nekim drugim motivima sklopim posao sa ne baš idealnim primaocem. U 95% slučajeva, problemi u saradnji nastupali su veoma brzo i mučili su me toliko da ni jedan jedini benefit koji sam u startu videla nije mogao da opravda ispravnost tog poslovnog odnosa. Takve saradnje su se mučno završavale.

Zašto bi neko kupio moju franšizu/ zašto bih ja kupila franšizu?

Statistika pokazuje da čak 80% novootvorenih firmi (ne franšiza) propadne u prvoj godini poslovanja. To je u glavnom danak poslovnom neiskustvu preduzetnika, koji se često uči po sistemu pogodaka i promašaja. 

U franšiznom sistemu, pored već pozicioniranog brenda, na raspolaganju imate kompletno znanje i iskustvo koje je godinama sticano. To vas štiti od greški koje biste sigurno pravili da počinjete sami od nule. Ovako je te greške već neko napravio i spreman je da sa vama podeli lekcije naučene iz toga.

U franšizingu ste sam svoj gazda, a niste sami.

Franšiziranje je na zapadu nešto potpuno normalno, stavka u svakom biznis planu. Da ovaj koncept rasta ne valja, ne bi trajao od II svetskog rata. Postoje samo loše napravljeni franšizni koncepti i loši motivi za ulazak u ovakvo partnerstvo.

Naš problem je što smo dugo bili izolovani od ostatka sveta, u krizama i problemima.

Ovo je trend koji polako ali sigurno dolazi kod nas. Izbor je jdenostavan- ili ćemo praviti sopstvene franšize i zauzimati tržište, ili će to uraditi neko drugi.

Ovo je sjajan sistem koji omogućava da lako i brzo otvorite svoju poslovnicu bilo gde u svetu, sa minimalnim ulaganjem resursa i minimalnim rizikom.