Svima nam je poznama slika: lupanje, slaganje, korišćenje posuđa. Od onog skupog do onog, možda ne tako jeftinog, ali usitinu dotrajalog sa mrljama i raznim “slojevima” zagorelog.

Za neke komade se vežemo te ih ne želimo menjati ni po koju cenu bez obzira na dotrajalost, iskrivljenost i ostale defekte.

Ne želimo da odustanemo od korišćenja, jer navika u trenutku smrvi svako racionalnije, ali ono malo manje racionalnije rešenje.

Često sebe uhvatim da “maštam” sve do sad što imam da pobacam. Da kupim jedan set, skup, višenamenski i rešim se svih komada i komadića posuđa koje sam dobila, kupila, dobila u nasleđe i slično.

Kroz struku, imala sam sreću da “prošetam” po nemalom broju tehnika izrade kao i tehnologije materijala svega što nas okružuje, pa tako i posuđa.

Želja da iskoristim ono što imam već na policama i ono što znam o svakom od komada navela me na to da pokušam da pomognem u izboru posuđa koje koristimo svakodnevno.

Jedno je sigurno – svaka vrsta posuđa i ona koja se pravi od vrhunskih materijala ima svoje prednosti i mane te je potreba za raznoraznim vrstama itekako opravdana.

Tako da me ne čudi moja mama, npr. koja pored vrhunskog kompleta i još gomile godinama skupljanog posuđa za palačinke koristi neku tavu/tiganj  nepoznatog porekla, neodređene starosti i oblika.

“Najlakše se priprema u njoj”, kaže.

Najukusnija je ona hrana spremljena na prirodnom izvoru toplote – vatri. Te logičan sled događaja vodi na to da je i najukusnija hrana ona spremljena u posudama tzv. prirodnog materijala (gline, keramike, stakla i sl.)  i mešana kašikama i varjačama  od drveta. Tu nema mana i već osećam njen miris.

Ovo je  rezultat mog istraživanja

Ekspres ili pretis lonac

Odličan je iz razloga što se u njemu hrana kratko kuva, spremljena je na pari pod pritiskom, ostaje zdrava i štedi energiju i vreme.

Osim hranjivih materija koje se zadržavaju u hrani, ima prednost kod mladih zaposenih mama.

Savet – recept plus

Stavite komad mesa poželjno piletine, pola kese povrća za minestrone supu ili neko drugo po želji, nekoliko krompirića, kašikicu vegete i šolju vode. U roku od 20 minuta imate super zdrav spremljen ručak. Naravno, bilo koje vrste mesa, povrća, čorbica zaista su ukusne spremljene u ovoj vrsti posuđa.

Teflon posuđe

Posuđe koje se izrađuje uglavnom od aluminijuma presvučenog glatkim premazom koji sadrži teflon za koji se ništa ne lepi, idealno je za kuvanje s malo ili nimalo masnoće i tečnosti.

Koristi se za pečenje povrća i tankih šnicli  i obradu semenki jer ne trpi visoke temperature. Ukoliko dođe do oštećenja, taj komad posuđa treba odstraniti jer je u tom slučaju opasan po zdravlje ljudi. Treba koristiti i one komade posuđa za mešanje namenjene baš za teflon.

Mnogo je osetljiv i čisti se najčešče meknom krpom. Osim toga, ja ga obožavam jer npr. pileće šnicle su idealno spremljene na teflonu, jer nisu masne ali nisu ni presuve.

Plemeniti čelik

Posuđe od plemenitog, nerđajućeg čelika ili inoxa koje se izrađuje u kombinaciji s određenim postotkom hroma i nikla, vrlo je robusno, otporno na koroziju, udarce, padove i habanje, te stoga ima i dugi vek trajanja. Često se koristi u kombinaciji sa drugim materijalima pa je odlično kada je samo dno posuđa od ovog materijala jer loše raspoređuje toplotu pa se u ovom slučaju uštedi energija.

U ovim vrstama posuđa može sve da se sprema i vrlo je univerzalno, dakle i za povrće i meso i soseve. Što se tiče održavanja, treba izbegavati one čelične žice i više koristiti sodu bikarbonu ili sredstvo namenjeno za čišćenje takvog materijala.

Inače, kao i teflon, ukoliko dođe do oštećenja, potrebno je izdvojiti ga i ne koristiti jer može da ugrozi zdravlje.

Posuđe od livenog gvožđa

To retko ko ima u kuhinji, jer je nepraktično za održavanje i teško. Pogodno za spremanje svih vrsta odrezaka, mesa, krompira, palačinki, uštipaka, krofni. Trpi visoke temperature i češće se koristi u restoranima nego u domaćinstvu.

Emajlirano posuđe

To je posuđe koje se najčešće nalazi u domaćinstvima. Od čelika ili gvožđa je i presvučeno emajlom. Nije određeno za posebna jela. Jednostavno je univerzalno i može da se koristi i za prženje (uz malo više masnoće) ali i za kuvanje. Lako se održava sredstvima za pranje suđa ili malo soli i vode.

Generalno, zajednički stav profesionalaca, nutricionista i kuvara je da se izbegava i teflon i aluminijum i plastika, u smislu pripremanja i čuvanja hrane.

Daje se prednost “zemljanom” posuđu koje je lako dostupno i ne toliko skupo.

Moj izbor je ekspres lonac (čorbe, pasulj, sosevi) i glinena tepsija/posuda  sa poklopcem koju koristim za meso, punjene paprike, krompir i slično kada spremam u rerni.

Uistinu, kada budem imala više prihoda nabaviću i više posuđa od prirodnih materijala, jer ne znam da li je autosugestija ili su zaista jela ukusnija spremljena u glini? Na vama je da probate i odlučite.

Koje posuđe vi koristite?

Da li obraćate pažnju na materijale od kojih je napravljeno suđe koje načešće koristite?