Najčešće bolesti današnjice pogađaju upravo srce i krvne sudove. Zato i ne čudi činjenica da se o prevenciji ovih bolesti najviše govori, kako u ordinacijama, tako i u naučnim krugovima. Kada je u pitanju zdravlje srca, najvažnije stavke kojima morate posvetiti pažnju jesu: fizička aktivnost, adekvatna ishrana, korekcija navika i smanjenje nivoa stresa. Šta to preciznije znači? Saznajte u nastavku teksta.

Uticaj fizičke aktivnosti na zdravlje srca

Kada stupite u ordinaciju lekara opšte prakse, zasigurno možete računati na jedan savet, a to je – više šetajte. Fizička aktivnost se preporučuje za poboljšanje cirkulacije, jačanje skeletnih mišića i srčanog mišića, kao i povećanje tonusa vena. Na ovaj način se povećava kondicija, olakšava ishranjivanje svih tkiva i, generalno gledano, produžava život. Ali zašto je baš šetnja onaj neizostavni savet? Šetanje, trčanje i vožnja bicikla su aerobne aktivnosti uz koje se omogućava i kvalitetnije iskorišćavanje kiseonika. Isto važi i za plivanje, koje se posebno preporučuje osobama sa kardiovaskularnim, a istovremeno i problemima sa kostima i zglobovima. Takođe, za razliku od statičkih vežbi, poput dizanja tegova, šetanje skoro da nema ograničenja, već ga može praktikovati svako. Redovnom šetnjom se sprečavaju otoci i težina u nogama i smanjuje opterećenje srca. Poznato je i da ova aktivnost podiže nivo endorfina, hormona koji utiče na lepše raspoloženje.

Bavljenje fizičkom aktivnošću je od naročitog značaja jer pomaže i u održanju normalne telesne mase. Naime, poznato je da gojaznost ima veliki uticaj na razvoj bolesti srca. Stoga bi sve osobe sa viškom kilograma trebalo da koriguju svoju ishranu i uključe redovne aktivnosti u svoju rutinu. Ovo uključenje može biti postepeno i za početak relativno kratkotrajno, tri puta nedeljno. A zatim se može praktikovati češće i intenzivirati.

Kvalitetna ishrana

Naše srce je celog života u neprestanom pokretu. Za takvo radno angažovanje je neophodna energija koja se dobija iz hrane. Prema naučnim istraživanjima, najvažnije materije za zdravlje srca su omega-3 i omega-6 masne kiseline, elektroliti poput kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i kalijuma, zatim, proteini, koji su gradivni element ćelija srčanog mišića, kao i ugljeni hidrati, neophodni za dobijanje energije. Osobe koje se neadekvatno hrane mogu razviti različite poremećaje u radu srca. To se najčešće odnosi na one koji ne unose dovoljno povrća, ribe i orašastih plodova. S druge strane, izvesne namirnice treba izbeći kako biste očuvali zdravlje srca. Na prvom mestu je masna i pržena hrana, koja značajno diže nivo holesterola, a time dovodi do ateroskleroze krvnih sudova i povećava rizik za srčani ili moždani udar. Potom, uzimanje slane hrane bi moralo biti umereno i kontrolisano, pogotovo kod osoba sa tendencijom za visoki krvni pritisak.

Korekcija navika za zdravlje srca

Kada govorimo o korekciji navika, najčešće mislimo na ukidanje konzumacije alkohola, cigareta i energetskih pića. Međutim, u nekim slučajevima se savetuje bar smanjenje pomenutih navika, kada je drugačije neizvodljivo. Duvanski dim je dokazano vrlo štetan za zdravlje srca i krvnih sudova. Pokazalo se da povećava nivo inflamacije (zapaljenja) u njihovim zidovima, podstiče povećanje krvnog pritiska i otežava dotok kiseonika i nutrijenata do tkiva. Alkohol je posebno nepovoljan za perifernu cirkulaciju, a energetska pića predstavljaju faktor podizanja stresa, te ubrzavaju srčani rad i opterećuju srce.

Smanjenje nivoa stresa

Stres je svakodnevni uzrok najrazličitijih fizičkih i mentalnih problema. Iako se o njemu dosta govori, retko se ističu načini za njegovo ublažavanje. Posebno je retka primena antistres metoda u praksi. Smatra se da su od naročitog značaja redovna meditacija i psihoterapija, boravak u prirodi, pogotovo na suncu, kao i druženje sa prijateljima. Naučna istraživanja su pokazala da usamljenost i depresivno raspoloženje mogu bitno uticati na kardiovaskularno zdravlje. Iz tog razloga se i mentalnom zdravlju mora posvetiti dovoljno pažnje.

Redovna poseta lekara

I na kraju, preventivi podrazumevaju i redovne sistematske preglede. To obuhvata godišnje kontrole laboratorijskih analiza, povremeno samostalno merenje krvnog pritiska i poseta lekaru opšte medicine. Ukoliko pak već imate izvesne tegobe, poželjno je da se obratite specijalisti interne medicine ili kardiologije i obavite pregled na vreme. Kardiologa možete pronaći i pretragom na internetu, ukucavanjem fraze poput Kardiolog Beograd u svom Google pretraživaču. U izboru vam može pomoći i pretraga internet portala.