U taksiju ste, slušate radio sa nervoznim taksistom i ide “Funkytown” Lipps Inc. Pevušite, znate ritam (oboje!) cupkate nogom. Stižete na željenu tačku B. Otvarate vrata taksija i iz obližnjeg kafića čujete “Mambo No.5” Lou Bega. Opet pevušite i sećate se šta ste nosili tog leta dok je Lou igrao mambo. Pored vas prolazi momak apsolutno urbanog stila sa slušalicama iz kojih se čuje “Don’t Worry, Be Happy” Bobby McFerrin. Njiše se…Kako je to super stvar, pomislite dok se odmah nadovežete stihovima “Born to Be Alive” Patrick Hernandez.

Posle uspešne kupovine ulazite u omiljenu pekaru po omiljenu krofnu. A tamo vas čeka Right Said Fred — “I’m Too Sexy“. Pomislite ‘pih i nije vam neka stvar za pekaru, zar ne’ kada odmah zatim počinje dzingl sa lokalnog radija gde su delovi Nena — “99 Luftballons” , Los del Río — “Macarena“, Vanilla Ice — “Ice Ice Baby“.

Odlazite kući busom. Čuje se jasno i glasno My Sharona” The Knack. Obližnji ex pankeri, sada tate u busu sa kravatama, dok pregledavaju spisak za nabavku i loto listiće, u svojim mislima, bar na kratko, navlače kožne pantalone i sredjuju ludu frizuru i ponovo postaju slobodni i divlji. Their Sharona! 

Otključavate vrata. Ulazite, skidate cipele i naravno daljinski vas dočekuje kao i uvek. Dobar domaćin. Uključujete Vh1 I “Eye of the Tiger” — Survivor zaurla iz vašeg toplog stana.

One hit wonders…. Vredi da se stavi prst na čelo?