Zima svoje čarolije ne štedi ni ove godine. Praznično ludilo, belina i prizori koji oduzimaju dah, ukrašavanje ulica, trgova, prozora domova uopšteno čine da zaboravimo na crven nos, konstantno suvu kožu, manjak aktivnosti i ostale negativne posledice koje neminovno lebde i gmižu oko nas u vreme ovakvih dana. Praznično ukrašavanje je, zasigurno, jedna od situacija koja nas bez obzira na godine vraća u detinjstvo, budi radost, optimizam i želju za osmehom. Kada i gde je sve počelo? Evo malo činjenica prikupljenih iz literature i interneta:

• Smatra se da su sa kićenjem jelke počeli Nemci negde u 16. veku, a po predanju tu trediciju je započeo reformator Martin Luter.
• Antropolozi veruju da se prelazak iz stare u novu godinu slavi oko 4000 godina iako za to ne postoje konkretni dokazi. Većina naroda na planeti novu godinu dočekuje od januara do maja.
• Zanimljivo je da mesec januar nije ni postojao do 700. godine pre nove ere, kada je jedan rimski kralj dodao dva meseca u kalendar. Prvi dan januara proslavlja se od 153. godine pre nove ere.
• U srednjovekovnoj Evropi nova godina se nije slavila jer se smatralo da je to antihrišćanski.
• Prvi januar se na velika vrata vraća tek 1582. godine i to u Gregorijanskom kalendaru.
• I dan danas predstavnici pojedinih vera i naroda slave svoje Nove godine po svojim kalendarima, odnosno običajima.
• Muslimani širom sveta obeležavaju svoju Hidžretsku godinu i po njihovom kalendaru islamski svet se trenutno nalazi u 1435. godini (ako sam dobro sračunala).
• Jevreji se vode lunarnim kalendarom te Novu godinu slave prvog i drugog dana meseca Tišri, kod njih je  trenutno oko 5772. godina. Novu godinu slave u molitvi i u pokajanju jer smatraju da se tad donose “presude” za sva dela i nedela koja su rađena.
• Kinezi će u novu 2013. godinu ući u januaru, ako se ne varam. I tako dalje…

Razni narodi razni običaji.  U Evropi se u Novu godinu ulazi uz muziku, vatromet i poklone i naravno ukrašavanje jelke. prema legendi Martin Luter je šetajući ugledao odsjaj zvezda i poželeo da ima jednu i da ju odnese kući. Vođen idejom uzeo je svećice i stavio na grane drveta. Tek dva veka kasnije ovaj već tradicionalni običaj, postao je popularan i u Evropi i u Americi. Ono što je zajedničko večini naroda, a to je da se Nova godina dočekuje uz buku, pesmu, bubnjeve, zvona, galamu – to je antrpološko nasleđe verovanja da će na taj način odagnati negativnu energiju, demone i loše misli.

Sigurna sam da je svako od nas imao odluke tipa: od sledeće godine ne pijem, od sledeće godine ostavljam cigarete, ili ona svima manje-više poznata, učim do sledeće godine. E to vodi poreklo od Vavilonaca koji su verovali da pre nastanka nove godine treba vratiti pozajmljenja oruđa za rad :happy: .

Takođe, u većini zemalja period dočeka je i vreme za okupljanje dragih ljudi, prijatelja i familije oko bogate (u skladu sa mogućnostima) i ukrašene trpeze.

• U Kubi je običaj da se za Novu godinu tačno u ponoć pojede 12 grejpfruta jer je to simbol 12 meseci u godini. Veruje se da to donosi sreću u narednim mesecima.
• U Norveškoj se na stolu, između ostalog, mora naći pirinač i puding u koji se stavi badem. Veruje se da će naredna godina biti srećna onome ko ga pronađe.
• Holanđani, da bi naredna godina bila uspešna, celi 31. decembar peku krofne.
• U Danskoj razbijanje tanjira o kućni prag, uz buku i pesmu simbolizuje bogat društveni život i mnogo prijatelja.
• Nije tajna a i nepoznanica da se u raznim zemljama “zahteva” nošenje donjeg veša u raznim bojama jer to simboljuje sreću u ljubavi, poslu …

Ne kažu uzalud koliko ljudi – toliko običaja. Znam samo da ima zajedničkih i jednakih običaja za sve narode i narodnosti a to su poljupci i zagrljaji i najljepše želje koje razmenjujemo sa svojim najbližima.

Koji su vaši rituali i običaji ili možda omiljeni recepti koje ne zaobilazite u dočeku Nove godine?