fbpx

Uz Kafu logo

Književni klasici prijaju uvek, kao dobra muzika

Kafa sa prijateljima

Autor: Milena

Uvod za temu o književnim klasicima mogu biti isključivo oni sami.

Sve je jasno kada napišem: 

Šekspir, Dostojevski, Tolstoj, Puškin, Bokačo, Andrić, Selimović, Crnjanski, Nušić, Njegoš, Man, Igo, Markes, Bulgakov… Kada su i ovako bez vremenskog redosleda navedeni, njihova imena i prezimena izgovaramo punim glasom i čitamo sa poštovanjem. Bar ja i svi sa kojima sam razgovarala o ovoj temi. 

Dva događaja su me podstakla da pokrenem priču o književnim klasicima. 

 

Prvi je nedavna objava 100 vaših predloga za čitanje uz kafu. Bilo je divno praviti tu listu sa vama! Čini mi se da smo se bolje upoznali i povezali. Presrećna sam što sada na ovom sajtu možete da pronađete inspiraciju za čitanje i razgovor sa prijateljima.
Primetićete da se na kraju liste ugavnom nalaze klasici. To su preporuke ljudi sa kojima sam razgovarala u poslednjih nedelju dana, kada sam im postavila konkretno pitanje: “Šta preporučuješ od klasika?” Bilo je toliko predloga, da bih, čini mi se, ponovo mogla da napravim listu od 100. Izabrala sam samo prvih 10 predloga – za početak. 

Drugi događaj koji me je podstakao da nedeljnu temu posvetim klasicima naše i svetske književnosti bila je jedna predivna mlada devojka.

Igrom slučajnosti zamolila me je da joj kažem nešto više o Evgeniju Onjeginu.

Da. I ja sam bila zbunjena. Kako to misliš, mlada si, kulturna, dobra i vredna osoba, a nisi čitala Evgenija Onjegina? Nisi čula za taj roman (u stihu) i ne znaš (od A do Š – sa svim emocijama) Tatjanino pismo?

Nažalost, to je bila istina. Ali na sreću, ta devojka je želela da sazna i nauči.  Sa zadovoljstvom sam joj ukratko prepričala delo i rekla zašto je važno da ga pročita.

Onda sam održala jedan kratak, ali ostrašćeni govor o književnim klasicma – pažljivo je slušala:

 

Važni su za opštu kulturu i obrazovanje; za formiranje mišljenja i stavova; za donošenje zaključaka i odluka. 

Setite se samo šta ste sve shvatili o sebi, drugima i stvarnim događajima kroz čitanje klasika. Koliko puta ste se poistovetili sa likovima ili ušli u oštru raspravu zbog njihovih postupaka i osećanja. Sve što ste osetili u tim trenucima bilo je važno za kasnije živone izbore i odluke, zar ne?

Književni klasici ne blede, ne gube vrednost. Prijaju uvek – kao dobra muzika. Odmaraju i usporavaju tempo u ovom ubrzanom svetu. 

Ako je istina da sve manje mladih ljudi čita klasike, onda je to zaista tužno. Sada imaju vremena, prilike su bolje od onih kada sam bila mlađa, knjige su dostupnije. Temelj čitalačkog ukusa postavlja se rano i posle toga je lakše izgraditi sve u sebi. 

Kada kažem klasik, ne mislim samo na dela u okviru školske lektire ili literature na fakultetu. Za mene je klasik svako književno delo koje oplemenjuje i smiruje, navodi nas da zastanemo dok čitamo i upijemo probuđena osećanja. 

Iskreno se nadam da sam mladu devojku navela da pročita bar jedno delo koje se smatra klasikom. Ako i nisam, bar sam sada sebi ostvarila želju da knjigama uz koje sam sazrevala posvetim čitavu nedelju na sajtu i na društvenim mrežama.

Evo šta su do sada moji prijatelji rekli o književnim klasicima.

Uskoro će biti još više mišljenja i preporuka, a očekujem i vaše. Da se podsetimo najvrednijih knjiga i da možda pročitamo one koje smo propustili.

Klasici su pisci kojima se uvek vraćam. Pri svakom povratku oni dobiju „novo čitanje“.
Klasici su utočište. Činjenica da sve što nas muči, muči svakog čoveka, muči svako mesto, muči svako vreme.
Čudno je, ali za mene su, na primer, Nataša Rostova ili Pjer Bezuhov više živi nego većina ljudi koje poznajem…
Jovana Džambić

Kada mislim na klasike, prvo pomislim na Ruse: Dostojevski, Tolstoj, Puškin, Šolohov…
Onda Hemingvej i Dikens.
Dante, Bokača i Petrarku čitala sam u originalu i znam neke delove napamet. 
Zatim Andrić, Crnjanski, Nušić, Selimović, Dučić, Rakić…
Ana Zec Kuntić

Klasici – opštepoznata književna dela. Večita, vanvremena.
Šekspir, Servantes, Kafka, Homer, Sartr, Njegoš…
Ana Mitrović

Na pitanje : ,,Preporuči mi neki dobar roman,” na jezik mi odmah skoči Ivo Andrić, Meša Selimović ili Dostojevski. Klasici. Zauvek aktuelni, zauvek živi, nikad prevaziđeni. Čine životnu esenciju spakovanu među dve korice, sublimiran život u rečenicama koje padnu na mozak i srce i zalepe se poput žvake. Klasici – kao dobar parfem čiji te trag prati i kad zaboraviš da si ga koristio.
Jelena Jakšić
@jelajabuka

Moj najupečatljiviji lik iz klasika  je Ema Bovari i danas bih joj poručila: “Nije život Instagram.”
@aninaplanetaknjiga


Ostavi komentar

avatar
  Pretplati me  
Obavesti o

Slični postovi

procitaj vise
Pročitaj više

Kafa sa prijateljima

Prijemni ispiti, izbori, odluke…

  Sezona je prijemnih ispita. Stres postaje opipljiv. Roditelji su pod ...

Autor: UzKafu

procitaj vise
Pročitaj više

Kafa sa prijateljima

Upotrebite svoje znanje

Učenje je kao veslanje uzvodno; čim se prestane, odmah se kreće nazad. Lao ...

Autor: Milena

procitaj vise
Pročitaj više

Kafa sa prijateljima

Noć veštica

31.oktobar je dan kada se obeležava Noć veštica (Halloween). Ovo je ...

Autor: Lavanda