Uz Kafu logo

Purpurni hibiskus – Čimamanda Ngozi Adiči

Razonoda

Autor: Milena

Situacija u kojoj sam se našla kada sam prvi put čula za knjigu Purpurni hibiskus bila je ona koju mnogi od nas ne vole – čekanje. Trebalo je da čekam da se problem reši jer drugog izbora nije bilo.
Naravno, odmah sam požurila u biblioteku, jer je dobra knjiga najbolji saveznik u čekanju. Trebalo mi je nešto što zaokuplja pažnju, nešto što ti ne da mira dok ne stigneš do poslednje stranice i nešto što nije napisala neka naša samoprozvana spisateljica čiji je fond reči jednak broju gostiju na promociji.
Dok sam se u biblioteci mučila da nađem knjigu koja bi mogla da mi „skrati“ vreme, prišla mi je bibliotekarka i predložila da pročitam Purpurni hibiskus Čimamande Ngozi Adiči.
U sebi sam se nasmejala i pomislila: „O, kakvo ime i prezime! Proći će mi bar nedelju dana dok ih upamtim i naučim da izgovaram!“
Uglavnom verujem radnicima biblioteke kada je beletristika u pitanju i uzela sam predloženu knjigu, ali i još jednu po svom izboru.
Priznajem da sam bila veoma sumnjičava kada sam počela da čitam Purpurni hibiskus. Prve stranice knjige čitala sam podignutih obrva, misleći da će me svakog trenutka obuzeti dosada.
Međutim, spisateljica čudnog imena i prezimena odvela me je u svet o kome sam do tada zaista malo znala. Purpurni hibiskus je roman o jednoj nigerijskoj porodici ispričan iz ugla četrnaestogodišnje devojčice. Priča je zaista veoma zanimljiva i održava pažnju sve do poslednje stranice. Volim knjige koje ostave utisak na mene, one zbog kojih jedva čekam da se vratim kući i nastavim da čitam, a kada ih pročitam, žao mi je što nema i drugog dela. Purpurni hibiskus je jedna od takvih.
Dakle, ovo nije knjiga u kojoj ćete pronaći neke duboke misli o svetu, ljubavi i životu; nije jedna od onih u kojima se gubite u opisima i dočaravanju osećanja; nećete u ovoj knjizi naći neki citat za pamćenje. Purpurni hubiskus je knjiga koja će u vama (bar se to meni desilo) probuditi radoznalost i želju da saznate nešto novo o osećanjima, životu i običajima nekih naroda samo geografski dalekih.
Čekanje se završilo i problem sam uspešno rešila, ali sam, ne čekajući, pročitala još dve knjige Č. N. Adiči – Drhtaj i Pola žutog sunca. Preporučujem ih, od srca.


3
Ostavi komentar

avatar
2 Teme
1 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Komentar sa najviše reakcija
Najpopularnija tema
3 Autori komentara
vpolomacMilenaLavanda Nedavni autori komentara
  Pretplati me  
najnoviji najstariji najviše glasova
Obavesti o
Lavanda
Član

Obozavam ovakve knjige! Samo da uspem nekako da zavrsim “50 nijansi – siva” i odmah se vracam na dobre knjige :ermm:

Milena
Gost
Milena

Nećeš se pokajati ako počneš da čitaš ovu knjigu. Inače, moj stav prema knjigama koje mi nisu interesantne je: ostaviš ili vratiš, ne čitaš do kraja. To je kao da promeniš stanicu kad ti se ne sviđa pesma. :cheerful:

vpolomac
Gost
vpolomac

Obožavam ovu knjigu, i od iste ove dame “Pola žutog sunca” mi je možda još i bolja. U stvari, ne… ne znam. Obe su podjednako dobre i obe su mi u top ten najboljih i najomiljenijih knjiga. Čimamanda Ngozi Adiči je jako mlada, ali nikako nešto novo od nje nema da se pojavi. Baš bih volela, i ona je jedan od onih nekoliko pisaca koje baš željno iščekujem (jedan je recimo i Haruki Murakami, japanski pisac “Igraj, igraj, igraj”).

Mnogo sam se obradovala kad sam videla da je ova knjiga još nekom prelepa. 🙂

Slični postovi

procitaj vise
Pročitaj više

Razonoda

Hristos Voskrese

U izvodima iz predavanja objavljenog u knjizi Praznici Gospodnji kažu ...

Autor: UzKafu

procitaj vise
Pročitaj više

Razonoda

Sonoma dijeta

Čitajući o zdravoj ishrani, gubljenju kilograma i regulaciji metabolizma ...

Autor: Aleksandra

procitaj vise
Pročitaj više

Razonoda

Navijanje ili obožavanje…

Evropsko prvenstvo u košarci, Evropsko prvenstvo u odbojci, US Open, Davis ...

Autor: UzKafu