Đurđevdan je hrišćanski praznik kojim se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavlja se 6.maja po novom kalendaru odnosno 23.aprila po starom.

Legenda kaže da je u jezeru u blizini grada Lida, u Palestini, živela ogromna aždaja koja je meštanima obližnjeg grada Birita zadavala velike neprilike. Često je izlazila iz jezera i proždirala ljude koji bi se našli u blizini. Pored toga od njenog zadaha bi se ljudi razboljevali i često umirali. Vladar je meštanima zapovedio da svakog dana na obali žrtvuju po jedno dete kako bi se oslobodili aždaje. Narod je to prihvatio i tako je počelo žrtvovanje dece. Jednog dana došao je red i na vladarevu ćerku jedinicu. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera pred njom se ukaza Sveti Đorđe, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Aždaja izroni iz jezera, a Đorđe pojuri i zabode joj koplje u čeljust,a onda naredi devojci da joj veže svoj pojas oko vrata i povede je ka gradu. Gradski vladar i svi žitelji zbog toga prihvatiše hrišćanstvo, a u gradu je podignuše veliku crkvu posvećenu Presvetoj Bogorodici i Svetom Đorđu.*

Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja. Smatra se za granicu između zime i leta. Vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Glavni običaji su:

• pletenje venčića od bilja
• umivanje biljem
• kupanje u reci

Uoči Đurđevdana jedan od ukućana u šumi otkida mlade zelene grančice i njima kiti vrata i prozore. U nekim krajevima je običaj da se ovo kićenjem zelenilom vrši na sam Đurđevdan pre zore. Takođe pletu se venčići od đurđevka koji stoje na ulaznim vratima do sledećeg Đurđevdana.

U vreme ropstva pod Turcima bilo je određeno da se porez plaća u dva dela, na Đurđevdan i Mitrovdan. Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoje jatake i odlazili u šumu da ponovo otpočnu hajdukovanje. U narodu je ostalo sećanje na ovo pa je ostala i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.

Đurđevdan je veliki praznik za sve Rome bez obzira na religijsku grupu kojoj pripadaju, kojeg oni zovu naromskom Ederlezi (Herdeljez, Hıdırellez). Đurđevdan Romi slave kao dolazak proljeća, i to je za njih veliki praznik. Na taj dan ukrašavaju kuće cvećem i rascvetalim grančicama. Čitav dan se pleše i peva uz jagnjetinu sa ražnja. Sastav Bijelo dugme iskoristili su popularni refren njihove pjesme Ederlezi za svoju pjesmu Đurđevdan.

Kragujevac slavi ovaj praznik kao dan grada.

*Izvor wikipedija.