Granice su od suštinskog značaja za naše zdravlje i blagostanje. Veoma je važno da umemo da postavimo zdrave granice sa sobom, ali i sa drugim ljudima kako u okviru porodice, tako i na poslu i sa prijateljima. Zapravo, ova “praksa” može se shvatiti i kao suštinski deo izgradnje našeg identiteta.  

Mnogi ljudi, međutim, imaju poteškoća da shvate šta se pod pojmom zdravih granica podrazumeva. U tom slučaju, postaje izazovno uopšte postaviti “linije odbrane” i zaštititi se od svih onih ponašanja koja nam ne odgovaraju. Srećom, moderna psihologija i razne NLP obuke imaju u svom fokusu granice i njihov značaj za dobrobit svake ličnosti. 

Na koji način možemo preći put od osećaja nezadovoljstva do ispunjenog i dinamičnog života koristeći granice? Kako nam NLP metode mogu u tome pomoći? Da li znate kada neko vaše granice prelazi i umete li da se pravilno postavite u odnosima sa kolegama, prijateljima i člaovima porodice? Pročitajte zašto su granice toliko bitne za svakog pojedinca.

Šta su zdrave granice?

Savremeni psiholozi, psihoterapeuti i life coach-i opisuju granice kao nevidljive linije koje povlačimo oko sebe da bismo identifikovali šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje. Dakle, cilj je da  zaštite naš emocionalni prostor, energiju i prioritete.

Zdrave granice su ključna komponenta brige o sebi. Kada ih nema ili se stalno prelaze i krše, lako dolazi do ozlojeđenosti, ljutnje i izgaranja, kako na poslu tako i u našim ličnim odnosima. Ukoliko ste osoba sa jako izraženom empatijom, naročito je bitno da naučite da umete da “podvučete crtu”. U suprotnom, stalno ćete biti pod stresom, preopterećeni i preplavljeni emocijama.

Postoje brojne obuke usko usmerene na ovladavanje ovom veštinom. Različiti NLP programi takođe sadrže module u čijem su fokusu granice. U okviru cene treninga za NLP praktičara tako dobijate korisne lekcije o postavljanju granica, ali i strategije i alate kojima ćete se programirati za uspeh. Komunikacione veštine, liderstvo, održavanje motivacije u kombinaciji sa zdravim granicama sasvim izvesno mogu unaprediti vaš život na svim poljima.

Kakve granice vam trebaju?

Koliko često ste rekli „da“ kada ste hteli da kažete „ne“? Da li dozvoljavate ljudima da iskoriste vaše dobro ponašanje i ljubaznost? Ako često pomislite da je svet pun ljudi koji uzimaju i da je sve manje onih koji daju, možda treba da se zapitate: zašto vas ljudi iskorišćavaju? Zašto ne znaju kada je dosta?

Upravo kada primetite da krivite druge ljude, važno je da se osvestite – nije krivica u njima. Ljudi ne znaju kada da stanu i stalno prelaze vaše linije moći i dobre volje, jer ih ne vide. Niko vam nije pokazao kako da ih postavite jasno i kako da se zaštitite. 

Nije retkost da postavljanje granica ljudi izjednačavaju sa nepristojnošću i neljubaznošću, pa čak i sebičnošću. Međutim, imati zdrave granice upravo je suprotno. Postajemo asertivniji, pristojniji i bolji sebi i drugima. Primarni cilj granica je da zaštite našu sopstvenu vrednost. Kada sačuvamo sopstvenu vrednost, osećamo se uravnoteženo i snažno, a iz tog balansa potiče ljubav prema sebi i prema drugima.

Predlažemo nekoliko saveta koji će vam pomoći da postavite granice na dobar način.

Razjasnite svoje prioritete

Prvi korak ka postavljanju zdravih granica je da vam bude jasno šta vam je potrebno i šta želite. Razmislite o barijerama koje ste već postavili i šta im nedostaje. Neophodno je da razumete šta želite od svakog odnosa i šta vam je potrebno u razilčitim okruženjima. Potom se ponašajte u skladu sa svojim  željama i potrebama i saopštite to ljudima – rečima ili ponašanjima.

Postavite granice jasno, odlučno i sa što manje reči

Granice nisu pitanje o kome se može pregovarati, prema tome, ne počinjite da pregovarate o njima sa drugim ljudima. Dakle, iznesite ih odlučno i jasno, tako da sve bude transparentno i da nema zabune ni potrebe za objašnjavanjem.

Zadržite fokus na sebi kroz “Ja izjave”. Primera radi, u poslovnoj komunikaciji umesto da svojim klijentima/kolegama/šefu kažete: „Morate da prestanete da me zovete uveče“, recite im: „Ja ne proveravam poruke uveče, jer mi je potrebno vreme za sebe i porodicu.”

Ako vam je postavljanje granica neprijatno, vežbajte

Za mnoge koji nisu navikli da postavljaju zdrave granice, ovaj proces cu početku neće biti nimalo prijatan. Ljudi koji inače imaju tendenciju da druge stavljaju na prvo mesto mogu se osećati krivo i posramljeno. U nekim osobama počinje da se rađa strah od sukoba i odbijanja.

Međutim, treba imati realna očekivanja. Savršeno postavljanje ovih “linija razgraničenja” od samog početka možda ne postoji. Ipak, to je razlog više da vežbate da ih iskažete. Ako je potrebno, zapišite ih. Napravite listu i vežbajte ih sami tako što ćete ih govoriti naglas. Potom nastavite da vežbate sa drugim ljudima, korak po korak. Počnite od najsitnijih stvari tako što ćete reći kolegi da vam ne odgovara da svako jutro vi kuvate kafu.

Veština postavljanja granica se vežba i unapređuje vremenom, pa tako ostavite sebi prostora kako za vežbu, tako i za greške i pratite sopstveni tempo i osećaj. Na ovaj način se pripremate za poslovno usavršavanje, gradite jače međuljudske odnose i čvršće veze u kojima je sve jasno.

Niste odgovorni kako će drugi reagovati na vaše granice

Veoma je važno da se zapamti da odgovornost imamo samo za jasno saopštavanje granica, ali ne i za reakciju druge osobe. “Lažna odgovornost” vodi ka osećaju stida i krivice. Prema tome, prvi korak jeste da prepoznate gde se vaša odgovornost završava i da to prihvatite. Recite svoje granice glasno i dostojanstveno i ne brinite o reakcijama iz okruženja. Kako će drugi reagovati je upravo njihova odgovornost.  

Odgovarajuće granice izgledaju drugačije za svakog od nas u različitim okruženjima, ali je važno postaviti ih u svim aspektima svog života. Takođe, koliko god je važno postaviti i ne narušavati lične granice, jednako je važno i poštovati granice drugih ljudi. Svi se suočavamo sa izazovima, stresovima i promenama gotovo svakodnevno. Poštovanje treba da bude obostrano između ljudi, a uvažavanje tuđih granica je toga.