Voće sazrelo na drvetu bogatije je vitaminima od onog što uzri posle branja.

U savremenom transportu i trgovini, na žalost sve je više ove druge vrste voća. Uz to, predugo kuvanje, neadekvatno spremanje i dugo stajanje hrane umanjuju njenu vitaminsku vrednost. I u fabrički pripremljenoj hrani gube se mnogi vitamini. Zato evo saveta kako da očuvate što više vitamina.

Služite voće i povrće što svežije možete.

Što hrana duže stoji, sve više gubi hranljive vrednosti. Brzo zamrzavanje čuva vitamine bolje nego drugi način konzervisanja.

Pripremite voćne sokove neposredno pre upotrebe.

Ne cedite limun sve dok niste spremni da pijete limunadu. Ako je ostavite za kasnije, zatvorite posudu u kojoj je limunada i stavite je u frižider. Kako za voće tako i za povrće važi – secite ga i ljuštite neposredno pre upotrebe.

Kuvajte i poslužite povrće u ljusci kad god je to moguće.

Mnogi vitamini i mineralne soli nestaju kada se povrće oljušti. Bolje je dobro ga oprati i poslužiti u prirodnoj ljusci. Pečeni krompir se može jesti i sa ljuskom. Tada ima veću hranljivu vrednost.

Zamrznuto povrće. Ne odmrzavajte povrće pre kuvanja, jer tada vitamini nestaju.

Dobro poklopite hranu dok se kuva.

Ako je kuvate u otvorenom sudu vitamini brže ispare. Poklopac koji dobro naleže zadržaće dobar deo vitamina.

Nikad ne kuvajte povrće predugo. Zeleno povrće je najhranjivije kada zadrži svetlu boju. Poslužite povrće kuvano ali nikad pretvoreno u kašu.

Sodu bikarbonu nikad ne koristite pri kuvanju povrća.

To je starinska navika čiji je cilj da sačuva izgled hrani. Dodavanje sode uništava vitaminski sadržaj.

Jedite što češće sirovo povrće. Kuvanje umanjuje vrednost hrane. Šargarepa se može jesti nastrugana kao salata, keleraba,  karfiol, takođe.

Povrće kuvajte u malo vode i postepeno povećavajte temperaturu. Što je manje vode, manje se uništavaju vitamini. Viša temperatura – kraće vreme kuvanja. 😉