Autofagija je proces koji je otkriven još 1959. godine, a značajno je postala popularna u poslednjih nekoliko godina. Radi se o načinu čišćenja našeg organizma od oštećenih i suvišnih ćelija i tkiva, čime se obezbeđuje njegova zdravija i efikasnija funkcija. Popularnost procesa autofagije dolazi iz njene sve češće upotrebe na polju usporavanja starenja (anti – aging) i prevencije degenerativnih bolesti. Osim toga, mnoga istraživanja pokazuju da je izuzetno povezana sa smanjenjem rizika od dobijanja karcinoma, dijabetesa, Alchajmerove bolesti.

Iako se najčešće koristi u svrhu mršavljenja, jedno je sigurno – autofagijom se postižu rezultati mnogo važniji od samog gubljenja kilograma. Pročitajte u nastavku sve najvažnije činjenice o ovom procesu i zašto biste trebali da razmislite o njenoj primeni.

Kako je nastala autofagija?

Autofagija je proces koji je otkriven pre skoro sedamdeset godina, a predstavlja ćelijski mehanizam koji omogućava razgradnju i reciklažu starih, oštećenih ili nepotrebnih organela unutar ćelije. Termin autofagija je izveden iz grčkih reči auto (sam) i phagein (jesti), što ukazuje na proces ćelijskog samojedenja. Laičkim jezikom – organizam koji jede sam sebe.

Prvu studiju o autofagiji objavio je belgijski naučnik Christian de Duve 1959. godine, u kojoj je opisao strukturu i funkciju autofagosoma – membranskog organela koji se formira tokom procesa autofagije i omogućava razgradnju ćelijskog materijala.

U godinama koje su usledile, naučnici su nastavili da istražuju mehanizme autofagije i njen značaj za zdravlje organizma. Otkriveno je da ona igra ključnu ulogu u borbi protiv infekcija i oštećenja ćelija, kao i da nedostatak ovog procesa može dovesti do različitih oboljenja kao što su neurodegenerativne bolesti, dijabetes, karcinom i loše zdravlje srca.

Za svoj doprinos istraživanju autofagije, Christian de Duve je 1974. godine nagrađen Nobelovom nagradom za medicinu i fiziologiju, zajedno sa Albertom Claude-om i Georgom E. Palade-om. Njihova otkrića su omogućila razvoj novih terapijskih pristupa za lečenje bolesti povezanih sa poremećajima u autofagiji. Japanski naučnik Yoshinori Ohsumi takođe je zahvaljujući izučavanju autofagije dobio Nobelovu nagradu za medicinu, 2016. godine. 

Danas se autofagija smatra jednim od najznačajnijih procesa u ćeliji, a dalja istraživanja ovog mehanizma mogu dovesti do novih saznanja i razvoja terapija za brojne bolesti.

Šta nam radi autofagija?

Dakle, možete zaključiti da je autofagija proces u kome se ćelije same čiste, odnosno “pojedu” svoje oštećene ili nepotrebne delove. Ona je prirodan regulator i mehanizam tela. Ovaj proces je vrlo važan za održavanje homeostaze u ćeliji, jer dolazi onda kada ćelija oseti „probleme“ unutar svoje strukture. Kada se to dogodi, uključuju se određeni enzimi koji počinju da uništavaju sve što je neispravno. Te otpatke zatim koriste kao izvor energije ili ih recikliraju u nove elemente ćelije. 

Autofagija se obično aktivira tokom perioda kada ćelija nema dovoljno hranljivih sastojaka. Tada počinje da razgrađuje sopstvene komponente kao izvor energije. Ona se, takođe, aktivira tokom fizičkog napora, stresa ili tokom prilagođavanja na promene temperature.

U zaključku, autofagija je ključni proces u ćelijskom metabolizmu koji omogućava ćeliji da se odbrani od štetnih faktora i produži svoj životni vek. Igra jednu od najvažnijih uloga u borbi protiv različitih bolesti i predstavlja područje intenzivnog istraživanja u medicini.

Benefiti autofagije

Dokazane su mnoge dobrobiti autofagije za organizam. Među najznačajnije spadaju:

1. Smanjenje rizika od različitih bolesti, među kojima su sva kardiovaskularna i kognitivna oštećenja.  

2. Poboljšanje metabolizma – S obzirom na to da se smanjuje opterećenje ćelija, one se bolje prilagođavaju promenljivim uslovima u organizmu.

3. Poboljšanje kognitivnih sposobnosti, kao što su pamćenje i koncentracija, što je posebno značajno kod Alchajmerove bolesti.

4. Održavanje optimalne telesne mase i pomoć u borbi protiv gojaznosti. Kako se toksini i štetni sastojci čiste, možemo se osećati manje umorno i smanjiti želju za hranom. Takođe, povećanje energije može nas motivisati da se bavimo fizičkim aktivnostima.

5. Poboljšanje zdravlja kože – Autofagija je posebno korisna u borbi protiv starenja kože. Ovaj proces može pomoći u poboljšanju elastičnosti i smanjivanju finih linija i bora. Takođe se veruje da je autofagija korisna u sprečavanju pojave hiperpigmentacije kože.

Kako se podstiče autofagija?

Postoji nekoliko načina da podstaknete autofagiju:

Post /Fasting – Post ili fasting je najefikasniji način o kojem se tokom poslednjih godina sve više govori i primenjuje se u terapijske svrhe. Potrebno je da se izgladnjujete u periodu od 16 do 18 sati dnevno kako bi se vaše telo prebacilo u režim autofagije. Ovo može biti teško u početku, ali sa malo napora i upornosti biće lakše i kako vreme bude odmicalo, postaće vam potpuno normalno da ne jedete u određenom vremenskom periodu. U „prozoru“ u kom budete jeli, a to je najčešće od 10 do 18h svakoga dana, preporučuje se kontrolisana ishrana ukoliko vam je cilj mršavljenje. Za vreme posta, dozvoljeno je piti nezaslađenu kafu, čaj i bar 2 litra vode.

Vežbanje – Ono može biti efikasno u podsticanju ovog procesa, ali bi trebalo da bude intenzivno kako bi imalo efekta. Trening sa težinama ili kardio trening su dobri načini.

Ishrana – Ishrana igra ključnu ulogu i to ona sa malo ugljenih hidrata, a sa visokim nivoom proteina i masti (keto i lchf ishrana). Takođe, hrana koja je bogata antioksidantima, kao što su borovnice, tamna čokolada i zeleni čaj, može pomoći u održavanju zdravog metabolizma. Trebalo bi izbegavati rafinisane ugljene hidrate, prerađenu hranu i šećer.

Iako postoje određeni lekovi i suplementi koji mogu da stimulišu proces autofagije, njihova konzumacija bi trebalo da bude kontrolisana i pažljiva. Prekomerna upotreba lekova i suplemenata može da ima negativne posledice po opšte zdravlje organizma.

Uz ove metode, važno je imati u vidu da redovno povećavanje nivoa stresa u organizmu, konzumiranje alkohola i duvana, kao i nepravilan san, mogu negativno uticati na autofagiju. Stres ima uznemirujući efekat na kompletno stanje organizma, zbog čega bi trebalo da se trudimo da se redovno opuštamo i izbegavamo situacije koje mogu da nas poremete. Stoga, potrebno je uspostaviti zdrave navike i režim za održavanje ovog procesa. Važno je da kombinujete navedene savete sa pravilnim načinom života i redovnim medicinskim pregledima.

I koliko god zvučalo idealno da uz gladovanje i par promena životnih navika sebi možemo obezbediti dugovečnost, treba biti obazriv u održavanju balansa između previše i nedovoljno aktivne autofagije. Iako slušamo brojne mitove o zdravlju, sa njim se ne treba igrati. Pravilna ishrana i zdrav način života mogu pomoći da se održi i obezbedi optimalno funkcionisanje tela, ali je isto tako svako živo biće individua za sebe. Zato pre bilo kakve samostalne odluke, važno je uspostaviti ravnotežu i pratiti savete lekara.