Podaci o zagađenju vazduha u Srbiji su višegodišnje alarmantni. Beograd, kao glavni grad, nalazi se na vrhu liste gradova sa visokim nivoima zagađenja. Prema istraživanjima, čestice PM10 i PM2.5, koje su posebno opasne po zdravlje, premašuju preporučene granične vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO). I tako iz godine u godinu, što verujemo da vrlo dobro znate. Iako su zakoni i propisi koji treba da regulišu emisije štetnih gasova odavno usvojeni, njihova implementacija često izostaje ili je nedovoljno efikasna.

Jedan od gorućih problema u svemu tome je što najdominantniji zagađivači, izazivaju širok spektar zdravstvenih problema kod dece, uključujući astmu, bronhitis, alergije i čak pojedine kognitivne probleme. Možemo li ih zaštititi i kako?

Podaci i stvarnost

U svetu oko 95% dece živi u sredinama sa nivoom zagađenosti vazduha iznad smernica SZO. Prema svim istraživanjima, najmlađi su i najranjivija kategorija štetnih efekata toga. Njihovi respiratorni sistemi su još u razvoju, što ih čini podložnijim problemima sa organima za disanje i dugoročnim zdravstvenim posledicama. Efekti aerozagađenja su potkrepljeni naučnim istraživanjima i medicinskim studijama, pružajući nepobitne dokaze o štetnosti na dečije disajne puteve. 

Takođe, Istraživanja su pokazala da izloženost zagađenom vazduhu tokom rane faze razvoja deteta, može ostaviti dugoročne posledice i doprineti formiranju abnormalnosti disajnih puteva. Pored povećanog rizika od respiratornih bolesti tokom detinjstva, postoji mogućnost hroničnih respiratornih problema u kasnijem životu, kao i razvoj sezonskih alergija.

Ipak, jedan od najčešćih problema disajnih puteva kod dece, a koji je povezan sa zagađenjem vazduha jeste astma. Visoki nivoi štetnih čestica u vazduhu, poput najčešće pominjanih PM2.5 i PM10 čestica, izazivaju upale i iritacije disajnih puteva, što može rezultirati čak i astmatičnim napadima. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, broj dece koja pate od astme u Srbiji se povećava, a zagađenje vazduha se smatra jednim od ključnih faktora ovog trenda.

Zagađenje vazduha izlaže decu riziku od infekcija donjeg respiratornog trakta, koje izazivaju pneumoniju i bronhopneumoniju. Ove infekcije nekada razviju ozbiljnu kliničku sliku i zahtevaju hospitalizaciju, posebno kod najmlađih i onih sa oslabljenim imunološkim sistemom, pa u tim slučajevima pregled koji će obaviti dečiji pulmolog je od velike pomoći.

Aerozagađenje utiče i na mozak

Iako zahtevaju dodatna ispitivanja, određene studije su pokazale da visoki nivoi aerozagađenja, posebno čestice sitne prašine (PM2.5), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2), mogu dovesti do raznih neuroloških problema kod dece.

Prema istraživanjima, izloženost tim česticama povezana je sa smanjenjem kognitivnih sposobnosti kod dece, uključujući lošije rezultate na testovima inteligencije, slabiju pažnju i memoriju, te probleme u učenju i razvoju jezičkih veština. Osim toga, postoji i veza između izloženosti azot-dioksidu i povećanog rizika od razvoja poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) kod dece.

Neurotoksični efekti aerozagađenja mogu se objasniti njihovim uticajem na inflamaciju, oksidativni stres i promene u neurotransmiterskim sistemima u mozgu. Ove promene mogu imati dugoročne posledice na razvoj mozga i predisponirati mentalne poremećaje tokom odraslog života.

Podaci takođe pokazuju da su deca iz ugroženih socijalnih sredina i siromašnih zajednica posebno ranjiva na negativne efekte aerozagađenja na mozak, jer su češće izložena većim nivoima zagađenja usled loše kvaliteta vazduha u tim područjima.

Preventiva u danima visokog zagađenja

Zimski period je vreme kada smo najviše izloženi visokim nivoima zagađenosti vazduha, zbog različitih sistema grejanja, izduvnih gasova, ali i sve češćih požara. Radi zaštite najmlađih članova, stručnjaci preporučuju primenu niza preventivnih mera koje mogu pomoći:

• Za bebe, dojenje pruža najbolju zaštitu. Istraživanja pokazuju da majčino mleko može neutralisati štetne efekte čestica PM2.5 i ugljen dioksida kod beba u prva 4 meseca, delujući kao zaštitna barijera od ovih zagađivača.
• Redukujte izvore zagađenja unutrašnjeg vazduha, kao što su paljenje drva ili sveća, aktivno pušenje, upotreba aerosola i proces prženja ili pečenja hrane.
• Budite informisani o prognozi kvaliteta vazduha u vašem regionu. U danima kada se očekuje visok nivo zagađenja, preduzmite dodatne korake kako biste smanjili izlaganje dece.
• Kada su nivoi zagađenja visoki, izbegavajte aktivnosti na otvorenom, posebno u blizini prometnih puteva i industrijskih postrojenja. Umesto toga, potražite sigurne, unutrašnje opcije za igru.
• Odraslima se savetuje nošenje respiratornih maski nakon primene drugih metoda kontrole kvaliteta vazduha, ali se to ne preporučuje deci, jer maske mogu nepravilno pristajati i ometati disanje. Ako je kvalitet vazduha toliko loš da zahteva nošenje maske, deca bi trebalo da ostanu u zatvorenom.
• Održavanje adekvatnog nivoa vlažnosti vazduha unutar stana će donekle pomoći u smanjenju štetnih efekata zagađenja. Upotreba ovlaživača vazduha može biti korisna, posebno tokom suvih i vetrovitih dana.
• Implementirajte upotrebu uređaja za pročišćavanje vazduha kako biste efikasno eliminisali štetne agense iz vazduha.
• Redovno čistite kuću, jer usisavanje i brisanje prašine može pomoći u smanjenju koncentracije štetnih čestica.
• Pobrinite se da deca unose dovoljno tečnosti tokom dana kako bi održala hidriranost. Hidratacija pomaže u održavanju zdravog disajnog sistema i eliminaciji štetnih materija iz tela.
• Redovni pregledi kod pedijatra se preporučuju tokom sezone virusa, zbog praćenja opšteg stanja i blagovremenog prepoznavanja eventualnih problema koji su posledica izloženosti aerozagađenju.

Zaključak

Procenjuje se da je samo zbog aerozagađenja u Evropskoj uniji tokom 2020. godine došlo do prevremenog gubitka života kod gotovo 240.000 pojedinaca. Visoki nivoi zagađenja vazduha, posebno uzrokovani prisustvom čestica fine prašine, svake godine dovode do prerane smrti kod više od 1.200 dece i mladih u Evropi. Osim toga, najnoviji podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) ukazuju na to da ovo značajno povećava rizik od oboljevanja kod adolescenata u kasnijem periodu života.

Uprkos sve očiglednijem problemu, mere zaštite dece su ili nedovoljne ili nedosledno primenjene. Nedostatak adekvatnih sistema kontrole emisija iz industrije, saobraćaja i drugih izvora zagađenja, uz nedostatak investicija u čistije tehnologije, doprinose ovoj sveopštoj pretnji. Znajući gde živimo, u ovom trenutku je neopodno da roditelji budu sve glasniji na temu problema zagađenja, iz dana u dan. Neko ih mora čuti.