Ne može da prođe dan a da ne pojedete nekoliko štangli čokolade?

Teško vam je da odolite kolaču uz kaficu ili stalno razmišljate o tome sta biste slatko pojetli? Ako je tako, onda vam definitivno treba plan za odvikavanje od slatkiša! Da bismo vam pomogli da donesete takvu odluku, pripremili smo nekoliko činjenica o šećeru i slatkišima:

Šećer je droga!

Kada ga konzumirate, vaše telo luči hormon koji izaziva osećaj zadovoljstva u vašem mozgu. Tako se stvara uslovna reakcija, tj. mozak “uči” da slatkiši pričinjavaju zadovoljstvo. Drugim rečima, što više slatkiša jedete, više ćete ih želeti. Tako konzumiranje slatkiša prelazi u naviku, tj. zavisnost.

I ptice na grani znaju da šećer goji, ali da li ste znali da se od šećera brže stari? Da, drage moje, naučnici su utvrdili da postoje čivat niz procesa u organizmu čiji je uzročnik konzumiranje šećera a posledica je ubrzano starenje kože.

Šećer prouzrokuje bolesti!

Kao decu su nas učili da nam se od slatkiša kvare zubi, što je podjednako estetski i zdravstveni problem. Osim toga, konzumiranje šećera izaziva dijabetes, opako bolest sa kojom se živi ali koja zahteva specijalan režim ponašanja i ishrane a i pored toga ostavlja trajne posledice na organizam.

Ako vam ovo nisu dovoljni razlozi da ostavite slatkiše, razmislite o sledećem. Svaki put kad vam padne nivo energije, kad ste gladni i umorni, nesvesno posežete za slatkim jer podsvesno znate da će vam najprže povratiit energiju. Nemojte dozvoliti da vas to prevari. Za vaš organizam je dugoročno mnogo zdravije da imate kvalitetan obrok nego čokoladica koja će vas samo trenutno učiniti srećnijom.

Prvi korak je da ustanovite gde se krije najviše šećera u vašoj ishrani. Ispitajte sledeće stavke:

• namirnice koje imaju nizak sadržaj masti – kada uklone mast iz proizvoda, dodaju se šećeri da bi dali ukus proizvodu
• kafa/čaj
• popodnevne užina
• slatki sosevi i gotovi prelivi za salate

Koje namirnice treba jesti:

• neprerađeni ugljeni hidrati: sočivo, pasulj, integralna testenina, krompir, smeđi pirinač, ovsene pahuljice, leblebije
• živinsko meso
• mlečni proizvodi
• riba i morski plodovi

Da biste održali sitost, podelite broj obroka u više manjih. Praktikujte najmanje pet obroka u toku dana: tri glavna i dve male užine.

Ranije smo pisali o primerima zdrave užine a sad vam daljemo primer glavnih obroka:

Doručak:

• činija ovsenih pahuljica sa jogurtom i višnjama
• pečena jabuka, parče tosta i čaša jogurta
• kuvano jaje i dva parčeta tosta

Ručak:

• pileća salata: grilovana piletina sa svežim sezonskim voćem
• varivo od sočiva, graška ili boranije
• porcija pasulja
• dva velika kuvana kropmira, grilovano povrće
• porcija lososa i zelene salate

Večera:

• integralni špageti u paradajz sosu
• porcija pečene pastrmke i salata od svežeg sezonskog povrće
• dinstano povrće sa integralnim piničem ili indijskim orahom ili kikirikijem

Za skretanje pažnje od slatkiša, uradite vežbe istezanja, ukoliko vam to vreme i prilika dozvoljavaju, a ako ne popijte čašu vode, to će pomoći 😉